Потражња за сточном храном је велика током целе године. Чак и у месецима када се стока у приватним газдинствима пушта на испашу, неопходна је дохрана, док се на фармама стока храни искључиво унапред припављеном сточном храном. Приватна газдинства купују вреће сточне хране тежине од 10 до 50кг, нарочито током зиме, док се на фармама троше тоне сточне хране.
Имајући у виду мешовити карактер бројних пољопривредних газдинстава у Србији значајан део њих се одлучује за производњу сточне хране на самом газдинставу, јер производе и ратарске културе и гаје стоку тако да имају све потребне сировине за квалитетан производ , за којим на тржишту влада велика потражња. Уз минимална улагања у опрему, односно производни погон, могуће је развити уносан бизнис. Они који нису у оваквој ситуацији набављају храну из фабрика којих данас има све више, али су цене различите у различитим околностима.
Извоз сточне хране из Србије из године у годину расте, како у количинама тако и вредносно. Да ли ће и ове године бити значајнијег раста остаје да се види али подаци су охрабрујући. Наиме, према подацима Републичког завода за статистику у првих десет месеци ове године Србија је извезла нешто више од 460.000 тона сточне хране у вредности преко 322 милиона евра, док је на страни увоза било 111000 тона у вредности преко 123 милиона евра.
Најзначајнији купци наше сточне хране су Италија,Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија, Руска Федерација, Северна Македонија, Грчка и Мађарска (Табела 1). Највећи купци долазе нам из Италије јер они купе преко скоро једну трећину извезене робе. Када је у питању храна за кућне љубимце Италија је такође на првом месту. Подсећања ради, извоз у 2022. години био је вредан преко 347 милиона евра а у 2021. години 246 милиона евра.
Табела 1: Извоз сточне хране 1.1.2023-до 31.10.2023. извор РЗС
Табела 2. Извоз сточне хране у 2022. години извор РЗС
Табела 3. Извоз сточне хране у 2021. Години извор РЗС
На домаћем тржишту постоји широк избор сточне хране разних произвођача, али мањка квалитетне хране која обилује свим потребним нутријентима који су неопходни за правилан раст и развој стоке сматрају стручњаци. Нису ретке жалбе пољопривредника на квалитет сточне хране о чему је Агробизнис писао раније. Најчешћи проблем је недостатак довољне количине најквалитетнијег састојка или неквалитетна припрема која доводи до тога да животиње нерадо једу такву храну. Због тога је потребно појачати контроле произвођачa како сточне хране тако и оне намењене кућним љибимцима.
Како би били конкурентни, пољопривредници се због тога често одлучују за сопствену производњу сточне хране што им доноси и додатне обавезе, а уколико нису у могућности да се баве ратарском производњом морају набављати сировине на тржишту.
Један од најбитнијих сегмената производње сточне хране јесте добро сушење зрна. Опште је познато да сточна храна код различитих животиња има различите рецептуре у односу на потребе у погледу протеина и влакана, који су потребни за правилан раст и развој. Интересантно је да је зечевима потребно највише влакана те ових састојака мора да буде 30-35%, док је за краве потребно 20-25%, свињама треба 15-20%, а живини 10-15%.
Квалитетна сточна храна утиче на стопу раста стоке, а количина потрошене хране и напредак животиња у погледу раста морају да буду сразмерни. Сточна храна коју је могуће купити у пољопривредним апотекама односно на тржишту садржи зрно у већинском проценту. Оно је добро због садржакја масти, беланчевина и угљених хидрата. Како смеше садрже влакна у додиру са водом повећавају запремину и оно што је важно – животињама повећавају апетит, убрзавају метаболизам и доприносе бржем расту и развоју.
Пола милијарде евра од извоза сточне хране и хране за кућне љубимце
