Липе су мирно, питомо приградско место у Подунавском округу, које данас броји нешто мање од три хиљаде становника. Смештено југоисточно од Смедерева, ово село има дугу историју – први пут се под именом Lippe помиње још у 18. веку, у доба аустријске владавине. Некада су мештани живели у Старим Липама, ближе реци Језави, али су се, бежећи од поплава, преселили на узвишеније и безбедније место, где данас живи породица која својим примером инспирише.
Нема ту звука сирена. Нема гужве, нити галаме. Овде, у селу Липе код Смедерева, где се јутра буде уз пој птица, а деца одрастају слушајући мукање крава уместо звона будилника, гради се нешто велико – али не да буде грандиозно и неукусно, већ од зноја, стрпљења и породичне љубави.
Добро дошли на фарму породице Николић, која свој живот и будућност гради у складу с природом, у ритму земље и стада. Место где Душан Николић, снажан, кршан момак с топлим гласом и сигурним кораком, није потражио срећу у белом свету, већ ју је пронашао баш овде – на свом имању, у гласовима своје деце, у погледу супруге која, с бебом у наручју, стоји на прагу штале и гледа како њихова ћеркица, раздрагана и са осмехом до ушију, носи порције сена својим „кравицама“. Прилази им без страха, кравице такође потпуно мирно гледају у своју младу газдарицу и са задовољством узимају сено из њених руку.
То није само породични тренутак. То је призор живота који има смисао. Где је рад светиња, а љубав подлога сваке одлуке.
Фарма се не налази на крају села, већ у његовом срцу – међу воћњацима, старим кућама и двориштима у којима псећи лавеж и дечји жамор не престају. У нову шталу, тек завршену, уложено је више од 40.000 евра. Са стране то делује као објекат од цигле и челика, али за породицу Николић – то је круна њиховог труда, резултат хиљада радних сати, и темељ будућности. Није све то дошло само од себе, Душанови родитељи такође су се бавили сточарством и данас са њим настављају посао.
– „Бавимо се сточарством више од 30 година, али у последњој деценији озбиљно улажемо у побољшање производње“, каже Душан Николић. „Сви смо укључени – ја, моји родитељи, супруга. Она је сада више с бебом, али кад год треба – ту је.“
У штали имају 30 грла – све чистокрвни сименталци. Осам музних крава дају у просеку по 20 литара дневно, што значи да се око 100 литара млека предаје млекари сваког дана. Ту су и осам стеоних јуница, од којих ће се пет отелити почетком лета, као и нове младе јунице које ће до краја године ући у процес муже. Семе бикова је квалитетно, па се очекује и добар подмладак.
– „Скоро сва грла су наша. Осемењавамо само са провереним, врхунским биковима. Не купујемо, већ стварамо сопствено стадо. Генетика нам је приоритет“, наглашава Душан.
Фарма је пројектована тако да може да прими 26 музара (у два реда по 13) као и три бокса за тов јунади са по 10 места. Они су већ изграђени и чекају своје нове станаре. Уз то, породица обрађује више од 40 хектара земље – десет је под луцерком, а остатак под кукурузом, сунцокретом и житарицама.
– „Све што једемо и све што стока једе – ми сами произведемо. Силажу, луцерку, чак и концентрат имамо из својих амбара. Само премиксе купујемо. Имамо своје млинове и све припремамо сами“, додаје.
Да би опрема и развој били економичнији, Душан је у децембру прошле године ушао у ПДВ систем, након што су купили нови трактор – белорус. Сада полако додају прикључне машине – најновија је тањирача из Вршца, а наруџбина је реализована преко сарадње са фирмом MBV, којој се захваљују на сарадњи. Лепо је то када купац похвали трговца, и то од срца.– „Једну по једну ставку решавамо. Не чекамо. Не кукамо. Ако се нешто касни, ми идемо даље“, каже он, осврћући се на још неисплаћене субвенције за млеко и подстицаје по хектару. Очекује сваког дана да ће новац бити исплаћен. Похваљује и то што је нови министар баш дошао из струке – и то сточарске.
Док он говори, иза њега се чује глас ћеркице. Дотрчава до њега, ухвати га за руку, и заједно улазе у шталу. Мајка, с бебом у наручју, посматра тај призор. То је њихов живот. Њихов избор.
Они не траже пажњу. Не јуре светло рефлектора. Они граде. Полако, темељно, с љубављу. И управо зато заслужују да се о њима чује.
Ускоро ће завршити и млекар у којем ће сместити лактофриз и биће постављен млековод, тоалет и све што је потребно за савремену фарму. Све ће бити потпуно спремно за нове победе и квалитет. Задовољни су тренутном откупном ценом млека и сарадњом са Имлеком, који од почетка откупљује њихово млеко. Веровали или не – Душан, иако већ велики човек у сваком смислу, не пије млеко – али фармерски живот обожава.
