БАЊАЛУКА, ТРЕБИЊЕ, САРАЈЕВО – Закашњело цвјетање биљака у Босни и Херцеговини условило је да почетак медоносне сезоне не буде обећавајући, јер пчеле још нису унијеле значајније количине меда у кошнице, а пчеларима једино преостаје нада у цвјетање ливаде и оптималније услове за узимање нектара.
Дамир Барашин, предсједник Савеза удружења пчелара РС, казао је за „Независне новине“ да је багрем широм Српске измрзао.
„Сами почетак сезоне је, али према извјештајима с терена на веома мало локација ће багрем цвјетати и у већини случајева је измрзао или га уопште нема“, казао је Барашин.Додаје да је за остале медоносне биљке још рано говорити, али се нада да ће бити медније у односу на претходне године.
„Што се тиче багремовог меда, већ сад знамо да ће приноси бити испод просјека“, каже Барашин.Што се тиче цијена меда, оне се неће неће битно мијенати у односу на претходну годину.
„Цијена ће бити од 18 до 25 КМ, зависно од врсте меда и регије у којој се продаје“, казао је Барашин.
Илустрација: багрем је, по свему судећи, подбацио и ове године/ФОТО: Pixabay
Сејо Дељо, предсједник Савеза пчелара Федерације БиХ, рекао је за „Независне новине“ да прољећна сезона у ФБиХ иде својим током, али да природа касни па самим тим и цвјетање и бехарање.
„Багрем је главна биљна паша за пчеле“, каже он и додаје да његово цвјетање зависи од претходне године, односно да ли је била влажна, кишна или сушна.
Како каже, из свог дугогодишњег искуства може рећи да су пчелари претходних година у ово доба увелико врцали мед.
Посљедњих година бегрем меди на 200 метара надморске висине.
Како каже Дељо, наши пчелари су на тој висини, а пчелари у Федерацији се највише ослањају на пчелињу пашу ливада.
„Ливада никада није подбацила“, рекао је Дељо.
Како каже Обрад Нинковић, предсједник Удружења пчелара „Леотар“ из Требиња, прољеће је поприлично каснило са доста ниским температурама у марту и априлу, па је и вегетација закаснила, али, с обзиром на то да су пчеле добро развијене и пчелари су урадили све потребне третмане, њихова очекивања од маја су велика.
„С обзиром на то да је прољеће закаснило, закаснила је и вегетација, али, према прогнозама које пчелари прате, очекује се и слабо цвјетање зановети као једне од медоноснијих пчелињих паша“, казао је Нинковић те додао да очекује да се стање поправи на ливади, дубовој реси, пелиму и драчи.
Како истиче Нинковић, све то остаје још да се види и можемо само да нагађамо, али и да се надамо да ће се стање касније поправити, јер су пчелари по природи оптимисти.
Истраживања требињских пчелара, заснована на ранијим искуствима и стању на терену, показују да се са зановети могу очекивати доста умањени приноси, јер ће ова биљка процвјетати тек око 10 до 20 процената, али се зато с осталих херцеговачких медоносних и љековитих биљака још може очекивати принос.
Илустрација: Пчелари се надају доброј ливадској паши/ ФОТО: Pixabay
Уколико, пак, затаје и пелим, драча, ливада, наставиће се низ од већ неколико слабих медоносних година у Херцеговини.
„Ми увијек очекујемо да ће нешто бити, а када имамо у виду да је киша дошла на вријеме, надамо се да ће се побољшати и други фактори, попут повећања дневне, а нарочито ноћне температуре, тако да би у мају требало да буде уноса у кошнице“, казао је Нинковић.
Како каже, пчелари се надају да ће пчеле бити запослене и због чињенице да је незапослена пчела спремна да уђе у ројидбени нагон, чиме нема ни њеног уноса меда, али се може десити да ти ројеви побјегну из пчелињака.
Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Zakasnjelo-proljece-povecava-deficit-meda/716820
