Александар Јеленковић из села Вина код Књажевца наставља традицију сточарства својих предака која је постала симбол преданог рада и љубави према овој грани пољопривреде. У срцу природе, окружени благим падинама и зеленим пољима, Јеленковићи узгајају око 80 крава музара. Нова фарма разбија слике напуштених кућа и запарложених имања поред којих смо прошли да бисмо стигли до ове прелепе фарме. Ова породица представља суштину пољопривреде у овом крају, где сваки члан породице има свој задатак и где посао не познаје викенде а ни празнике.
„Краве су део нашег живота, сваки дан почиње и завршава с њима. Ово није само посао, ово је животна мисија“, започиње Александар док прича о свом свакодневном ритму. Краве су смештене у савремено опремљеној штали, која је беспрекорно чиста, с пажљиво организованим простором за сваку животињу. „Важно је да се оне осећају срећно и задовољно. То је кључ за квалитетно млеко. Без срећне краве, нема ни доброг производа“, објашњава са ентузијазмом и додаје: “Овде смо уложили 100.000 евра сопствених средстава“.
Александар Јеленковић (25 година)
Александар истиче да свакодневно намузу 1000 литара млека за млекару Имлек, која долази сваки други дан како би преузела по 2000 литара. До тада, млеко се чува у лактофризу. Мужа је аутоматизована тако да се 6 крава истовремено музе. Млеко са њихове фарме је високо цењено због квалитета, што је резултат пажљиве бриге о животињама и њиховом здрављу. „Сва храна коју им дајемо је пажљиво одабрана, балансирана и квалитетна. Све што радимо, радимо са дугорочном визијом да унапредимо производњу и побољшамо услове за наше животиње“, објашњава Александар док нам показује нови објекат и још неколико старих где се налазе јунице и женска телад намењене проширењу и занављању стада.
Међутим, изазови су свакодневни. „Иако предајемо млеко редовно, још увек нисмо добили субвенције од државе. То је велики проблем јер су трошкови огроман изазов. Све радимо сами, без помоћи. Храна за краве постаје све скупља, ми уместо да имамо већ новац на рачуну морамо да се задужујемо да бисмо финансирали сетву,“ каже он, истичући колико би субвенције значиле за одрживост фарме.
На фарми Јеленковића сви су ангажовани – отац Жељко води бригу о животињама заједно са сином Александром, док супруга , ћерке, баба и деда воде рачуна о осталим пословима на фарми који су бројни. До смо били у обиласку деда је чистио фарму и повремено гледао омиљену серију на ТВ-у. „То је породични посао у пуном смислу. Сви смо овде, заједно, и то је оно што нас држи. Свако од нас има свој задатак и сви радимо са истим циљем – да фарма напредује,“ додаје он са осмехом.
Александар признаје да посао није лак, али љубав према сточарству га сваког јутра изнова покреће. „Устајемо око 6 ујутру, прво нахранимо краве, а онда почиње мужа. Краве су навикнуте на тај ритам и ми им се прилагођавамо. Посла увек има, али то је лепота овог чиме се бавимо – увек си у покрету, увек у природи.Чим упалим трактор да дотерам храну оне знају и почињу да ричу ишчекујући своје оброке. Али и оне нама то врате кроз млеко кога буде и по 40 литара по грлу. Пољопривреда у Србији је недовољно подржана и зато је важно да се субвенције исплаћују на време. У супротном, мали произвођачи ће тешко опстати,“ каже Александар.
И поред свих изазова, Јеленковићи не планирају да одустану. Њихова страст према сточарству је јача од свих препрека. „Овај посао је тежак, али и испуњавајућ. Кад видите како ваша фарма напредује, кад знате да производите квалитетно млеко, осећате понос. То је оно што нас мотивише да идемо напред, упркос свему,“ закључује Александар, јасно показујући да је љубав према овом послу оно што га покреће.
„Радимо од јутра до мрака, али то је део живота на селу. Нема викенда, нема празника – краве не знају за то. Сваки дан је исти, али у томе је и лепота овог посла,“ каже Александар са осмехом.
Посао на фарми се преноси кроз генерације. Александар је пета генерација која се бави сточарством у породици Јеленковић. Што се тиче механизације, Јеленковићи су опремљени са свим основним машинама потребним за савремено вођење фарме. „Имамо све што нам је потребно – 9 трактора, приколице, машину за балирање сена и мешач за сточну храну. Без добре механизације не бисмо могли да издржимо овај темпо. Све радимо сами, тако да машине морају бити поуздане и функционалне,“ каже Александар, наглашавајући колико је важно имати добру опрему како би се посао олакшао и убрзао.
Село Вина, смештено у срцу источне Србије код Књажевца, некада је било препуно домаћинстава која су се бавила пољопривредом, али данас, као и у многим другим селима у Србији, велики број газдинстава је напуштен. Александар Јеленковић с тугом примећује да је село све празније. „Све мање људи остаје на селу. Многи су отишли у градове, а пољопривредне површине су запуштене или препуштене онима који се још увек боре да одрже производњу,“ каже Александар.
Породица Јеленковић, међутим, није међу онима који су одустали. Њихова посвећеност послу и жеља да сачувају традицију сточарства их је подстакла да шире своју производњу и обрађују више земље. Данас Јеленковићи обрађују преко 50 хектара земље, што је за једно породично газдинство значајан подухват. „Све што имамо улажемо у земљу и стоку,“ објашњава Александар.
На тој земљи углавном сеју кукуруз, пшеницу и друге ратарске културе неопходне за исхрану стоке. „Све што произведемо, користимо за фарму. То је затворен циклус – наша храна иде нашим кравама, а оне дају млеко које предајемо млекари,“ објашњава Александар.
Сваки дан Јеленковићи улажу напоран рад да би фарма опстала, јер за њих је то више од посла – то је животни позив, љубав према земљи и стоци која их покреће да издрже све изазове. Ударају и темље новим зградама испод којих ће ставити механизацију како би је боље чували и да буде дуговечнија „Није лако, али када видим ове краве, колико су срећне и задовољне, и када знам да хранимо људе квалитетним млеком, то нам даје снагу да наставимо даље,“ закључује Александар са поносом.
Горан Ђаковић
