Мења се расни састав товних раса говеда

Аутор: Gdjakovic
323 посета

Удружења одгајивача товних раса говеда и товљача „Касум” из Гунароша и „Агропрофит” из Новог Сада организују 9. и 10. фебруара у Утринама, на подручју општине Ада, пословно окупљање фармера из Србије који се баве овом граном сточарства.

Ови одгајивачи од 2010. године бележе стално повећање броја приплодних крава товних раса и, захваљујући поменутим удружењима, имамо највеће фарме ангуса, херефорда и шаролеа наспрам целог региона, а повећава се и број лимузин расе.

Председник „Агропрофита” Чедо Кецо казао је за „Дневник” да сада имамо од 15.000 до 17.000 крава ових раса, а да је 2010. године било свега 475 грла херефорда. – У више од 430 насеља у Србији данас се са успехом гаје поменуте расе као и салерс, белгијско плаво говече и браон свис – казао је Кецо и навео да је примећено да фармери у Србији однедавно имају највеће подстицаје у региону и да је то велика подршка опоравку говедарства у целини.

Организатори скупа позвали су сточаре да дођу на стручни скуп и да процене које мере су њихове потребе, а које државне.

Удружења ће на скупу предочити анализу о могућим купцима јунећег меса из Србије и предлог да се усклади јавни наступ на тржишту товљача из Мађарске и Хрватске. На састанак су позвани и сточари из Мађарске, Хрватске и Словачке да изнесу искуства у раду својих удружења, комора и државних институција.

Сада имамо од 15.000 до 17.000 крава ових раса, а 2010. године је било свега 475 грла херефорда

На састанку ће се разговарати и о могућностима изналажења тржишта, повећању броја приплодних грла и увећању у продаји јунетине из природе, што прокламује удружење „Агропрофит”.

Коришћење пашњака

Већина фармера у систему крава-теле не користи довољне пашњачке површине што поскупљује њихову производњу, где је једина добит од продатог телета или утовареног јунета. – Због тога ће једна од главних тема скупа у Утринама бити и коришћење пашњака чији статус у Србији није јединствено регулисан, а постоје и злоупотребе јер се поједини пашњаци претварају у оранице.

Произвођачка група разматраће законску регулативу и друге пратеће прописе који се односи на говедарство. Биће поновљени предлози за ново Министарство пољопривреде у погледу поштовања исплате подстицаја. – Догодило се да још увек десетак фармера није примило најављени новац за преко 2.000 грла. Изостала је и мера за јунице које остају на фарми, а највише незадовољства ова категорија сточара исказује због тога што основна премија за краве није повећана са 40.000 на 50.000 динара – навели су организатори.

Сточари из ове произвођачке групе имају и озбиљне примедбе на рад дела одгајивачких организација које не обављају потпуно и правовремено послове. – Фармерима није јасно ко руководи и коме одговарају поменуте службе и због чега они не могу да бирају ветеринара за своју фарму, већ га намеће државна администрација. Додуше, постоје и примери добре праксе и сарадње са овим службама, што се лако може приметити по ефикасности и квалитету пријава за подстицаје.

З. Делић

Извор: Дневник

Srodni tekstovi

Оставите коментар