Главни предуслов за успешну производњу на једној фарми је свакако добар здравствени статус сваке јединке, као и генетички материјал. Нема говора о било каквој производњи без здравих животиња и здравог запата. Други важан фактор је исхрана стоке јер добром исхраном вршимо превенцију и одржавамо јединке перманентно у доброј кондицији. На задату тему одговоре нам даје дипл.инж сточарства Раде Кораћ.
У којој мери произвођач млека може обезбедити квалитетну и добро избалансирану храну у односу на оптималне потребе краве, зависиће и успех производње. Неадекватном храном поготову високомлечних грла могу се направити такве грешке да се добије мања производња по грлу него код екстензивних раса, а уз то видно се нарушава и здравствено стање. Добром исхраном вршимо превенцију и одржавамо јединке перманентно у доброј кондицији. Главни предуслов за успешну проиводњу је добар здравствени статус фарме и добро здравствено стање сваке јединке. Нема говора о било каквој производњи без здравих животиња и здравог запата.
Раде Кораћ
Савремена сточарска производња подразумева употребу генетски висококвалитетних грла која су захтевна у погледу смештаја, неге и исхране како би се максимално искористио њихов потенцијал.Треба водити рачуна да штала није пренатрпана, редовно је чистити, мењати простирку и дезинфиковати објекат како би се смањио број мува. Унутар објекта треба поставити додатну вентилацију и користити систем хлађења хладном водом. Лоши амбијентални услови могу довести до смањеног уноса хране, повећаног уноса воде и продуженог лежања животиња.
,,Са становишта здравља крава, сваки објекат мора имати довољно квалитетног и удобног смештајног простора, довољну количлину ваздуха и његову измену,осветљеност природну или вештачку, одговарајућу температуру и влажност, заклоњеност од ветрова, одговарајуће хигијенске захтеве као и захтеве у погледу исхране и напајања. На већини фарми код нас, заступљен је везани систем држања крава који у многоме отежава испуњавање свих ових захтева што се огледа у нарушавању здравственог статуса животиња.
У савременој сточарској производњи треба се придржавати концепта „ 5 слобода“ који подразумева слобода од глади и жеђи, слободу од недостатка простора, слобода од повреда, бола и болести, слобода да нормално испоље обрасце понашања, слободу од страха или стреса. Често се јако тешко или делимично могу испунити сви ови захтеви па и сам одгајивач не примети промене у понашању код својих животиња. Кравама је дневно потребно 40-80 литара воде за пиће, а норма може достићи и 100 литара код високих млечних крава, сувље хране или високих температура ваздуха.Да би се избегао проблем смањене млечности током летњих дана кравама треба обезбедити одговарајући микроклимат „ појашњава Раде Кораћ.
Добро организована сточарска производња није могућа без рационалне исхране домаћих животиња попут крава, свиња, оваца и коза. Током летњег периода, стока треба да конзумира што више зелене кабасте хране, уз додатак сена.
,, Зелена храна позитивно утиче на лучење млека и његову количину, па се са њеном исхраном треба почети што раније. Ова храна укључује зелену траву покошену са ливада или пашњака, као и оне произведене на њивама, луцериштима и детелиштима. Луцерка и детелина су посебно вредне за исхрану музних крава због своје хранљивости и лако сварљивости, богате су беланчевинама, минералним материјама и витаминима. Могу се давати до 35 кг дневно по грлу, али у већим количинама могу изазвати непријатан укус млека. Вредност 7-7.5 кг зелене луцерке еквивалентна је 1 кг јечма у зрну. Због опасности од надимања, луцерка и детелина се дају у смеши са зеленом травом или исецканом сламом, у количини до 25 кг дневно по грлу. Музне краве најбоље користе зелену храну када је она у пуном цвету. Ако се даје у млађем стадијуму, треба је мешати са кабастом сувом храном уз додатак концентрованих хранива“.
Паша је најекономичнији начин исхране стоке. Свакодневно пуштање говеда на пашњак омогућава им квалитетнију исхрану, физичку активност, социјализацију и смањује могућност појаве заразних болести. На паши, краве добијају сочну и хранљиву зелену храну која позитивно утиче на лучење и количину млека. Високо производне краве на доброј паши могу произвести 20-22 кг млека без концентрата, док јунад у тову остварује прираст од 800-1000 г дневно.
Током летњих периода када су температуре изнад 35°Ц, животиње на пашњацима треба заштитити од сунца изградњом надстрешница или садњом дрвећа.
Неадекватном храном поготову високомлечних грла могу се направити такве грешке да се добије мања производња по грлу него код екстензивних раса, а уз то видно се нарушава и здравствено стање.
Ако говоримо о млечним грлима, најбоља производња млека у летњем периоду исхране постиже се када се задовоље потребе у кабастој храни са 50% силаже и сена, а остатак кроз концентровану храну. Ово подразумева да је храна квалитетна по хранљивој вредности и укусу. У недостатку можемо додати резанце
Да би сточни запат дао резултате, и био здрав, неопходно је обезбедити и адекватне ускове држања, светлост у објектима, проветреност, количину свеже воде, слободног држања, удобног лежања да би животиње могле и да преживају. Проветравање је на високој првој позицији, што постижемо објектима лакше конструкције и високих тавана.
Хигијена штале представља полазну основу за успешан узгој стоке, односно осигурање здравог и продуктивног стада. Сврха чишћења и дезинфекције је уништавање микроорганизама у штали да би се спречиле појаве болести и инфекције од којих животиње оболевају, али могу и угинути. Прост пример је вишак амонијака који је посебно присутан у зимским условима. Познато је да овај елемент који смета и нашим ноздрвама својим, не тако пријатним мирисом раздире копитаре и напада мускулатуру ногу. Нехигијена може изазавати низ проблема, истиче наш саговорник.
,,Неадекватна хигијена на фармама директно утиче на здравље и продуктивне способности животиња. Гомилање простирке и нередовна замена ствара идеалне услове за развој бактерија и ширење заразе међу животињама. Излучевине животиња су такође идеална средина за патогене, па ове објекте треба одржавати чистим и уредним сваког дана. С друге стране, контаминација млека, меса и других производа знатно је већа у таквим условима. Болести, па и угинућа су вероватнија у просторијама у којима се не одржава редовна хигијена. Уколико је болест већ присутна и постоје угинуле животиње, неопходно је одмах изместити животиње, уклонити тела и извршити темељно чишћење и дезинфекцију објеката. Превентивну дезинфекцију треба обављати једном, а најбоље два пута годишње. Пролеће и јесен су најбољи период за дезинфекцију, а обавезна је и уколико прелазите са чувања једне животињске врсте на другу.,,
Кретање говеда је један од кључних фактора с обзиром да природно од 10 до 12 часова проведу кретајући се на паши. Говеда спадају у веома радознале животиње које се понашају истраживачки, добри су пливачи и воле да се играју (поскакују,гуркају,наскакују) поготово ако нису одавно пуштане напоље.
,,Са здравственог аспекта употреба испуста је вишеструка јер су такве животиње здравије, веселије што се одражава на повећање производње. Говеда боље подносе ниске од високих температура па се испуст може користити и у зимским условима, а да се не одрази на производњу. Оно што је битно у том периоду да грла не леже на влажној земљи, да имају заклон од ветра, кише и снега а то се може постићи природним или вештачким заклонима. У летњем периоду када су повишене дневне температуре у стајама услед лоших амбијенталних услова долази до промена понашања говеда који се манифестује у смањеном конзумирању хране, повећаном уносу воде и продуженом лежању животиња. Уколико простирка није адекватна говеда ће дуже време стајати што додатно оптерећује папке и ноге и негативно утиче на здравствени статус и производњу.,,закључује Кораћ
Квалитет млека одређује исхрана, држање и хигијена. Ако се коцкице посложе цена би требала да буде крајња награда. У којој мери произвођач млека може обезбедити квалитетну и укусну храну, добро избалансирану у односу на оптималне потребе на фарми зависиће и успех производње. Како смо чули неадкватни слови, лоша исхрана и хигијена немају за последицу само нижу продуктивност већ и друге проблеме, које наше сточаре скупо коштају.
Соња Цветковић
Извор: АГРОБИЗНИС МАГАЗИН
