Искуство из прве руке: Како зарадити у товном говедарству

Аутор: draganadpetrovic
449 посета

Како зарадити у товном говедарству, какав објекат је потребан и које „цаке“ примењују у Европи, за АгроТВ је испричао Ненад Симовић из села Брестовац код Кнића.
Ни цена производа која није баш сјајна, но то што је завршио факултет у граду и „прошао Европу“, није омело Ненада Симовића из села Брестовац код Кнића, да сада има своје газдинству са 200 грла товног сименталца.

Ненад је дипломирани ветеринар и говедарством се бави више од деценију и по. Породица сед прво бавила млечним говедарством а потом се газдинство преорјентисало само на товна говеда. Данас Симовићи поседује једну од већих фарми у личном власништву у Шумадијском округу, каже репортажа АгроТВ.

Али са великом фармом долазе и велики проблеми. Све теже се долази до телади а капацитет се мора одржавати пуним због профитабилности производње.

– Све је теже доћи данас до телета и осећа се баш разлика од пре неколико година. Ми узимамо телад са терена Горње Груже, које покривам као ветеринар, узимамо само чистог сименталца, евентуално са малим процентом холштајна – напомиње Симовић.
Са добрим објектом и добром исхраном стоке на којој се не штеди, Симовићи су нашли рачуницу да профитабилно послују у товном говедарству. Наравно, од профита не би било ништа да не обрађују и 20 хектара земље одакле стиже део хране за краве.
– Овде је стварно тешко доћи до парцеле, јер има доста људи, и младих, који раде земљу. Нема земље ни за закуп а камоли за куповину – истиче Ненад.

Да нема земље са које стиже силажа, сено и пшеница, тешко би могло дасе одвоји новца за житарице и уљарице за 2.200 килограма концентрата по грлу, које сами направе, уз исто толико силаже.

Са продајом пласманом Симовићи немају проблема, али цена…

– Имамо пласман, говеда нам имају добар рандман, али цена јесте проблем. Тржиште је такво, шта да радимо али нас грло кошта 2,9 до 2,95 евра ко килограму живе ваге а откупна цена је тренутно 550 динара (око 4,7 евра). Али, мора да се ради квалитетно и не треба ни зараду само тражити у цени, већ и у броју грла које се произведе – наглашава Ненад.

Илустрација: Зараду не треба тражити само у цени, већ и у броју грла које се произведе

Кренули са пет, стигли до 200 грла

– По завршетку факултета решио сам да се посветим говедарству и онда смо интензивирали породичну производњу. Те 2006. године смо купили пет телади и мало по мало дошли смо на данашњи ниво од 180 до 200 грла у тову – каже домаћин Ненад Симовић.
Са порастом крда, Симовићи су адаптирали постојеће објекте а онда и проширили капацитете. Како је говедарство спор процес што се тиче обртања улагања, имали су и петнаестак крмача прасиља које су „финансирале“ говедарство. Са таквом комбинацијом успели су да за десетак година зараде довољно да изграде савремени наменски објекат за узгој јунади.

– То значи да имамо објекат који поштује све технолошке нормативе за ову грану производње. Обишао сам претходно доста објеката као ветеринар у струци, био сам и у иностранству и „снимао“ како тамо праве штале, „крао форе“… Код нас се доста пажње раније поклањала на квалитет пода штале а сада се више гледа запремина простора штале и на вентилацију. Због тога је и наш објекат максимално отворен и затвара се по деловима како би се одржала оптимална клима у штали – објашњава Симовић.

Симовић се одлучио за тврди под а не за решетку, због киселости земљишта, тако да имају и доста стајњака за своје њиве а објекат се цисти машински, једном у три недеље.
Због тога што телади нема довољно не може да се спроведе и онај најбољи „школски“ пример узгоја.

– Да је ситуација у говедарству боља, па да можемо ођедном да напунимо објекат и одједном га после испразнимо продајом телади, могли би и да га очистимо и одморимо две недеље. Овако мора парцијално, што даје већи ризик од болести па мора и више да се ради на превентиви – напомиње Симовић.

Илустрација: Што је већи ризик од болести мора и више да се ради на превентиви

Код год може, да живи на селу

Данијела Симовић, Ненадова супруга, банкарска је службеница која ради у граду али живи на селу. Каже да је то била права одлука.
– Свиђа ми се што живимо на селу, највише због детета које има здраво одрастање. Не бих се мењала за стан и мислим да свако ко може требало би да живи на селу јер је ту квалитетнији живот – каже Данијела.

Извор: https://24sedam.rs/biznis/agrar/203122/kako-zaraditi-u-tovnom-govedarstvu/vest

Srodni tekstovi

Оставите коментар