Брама је најкрупнија кокош и спада у украсну живину која се поносно шепури у дворишту. Иако је настала укрштањем данас се сматра за чисту расу и не служи само за украс. Кокошке ове расе годишње снесе између 100 и 150 јаја а имају и изузетно квалитетно и укусно месо. У питању је мирна доброћудна раса која добро подноси заточеништво, веома су лепе високе и издржљиве птице.
Постоји и патуљаста брама која је по физичком изгледу иста само је по тежини и висини далеко мања. Ова раса кокошака је веома популарна међу узгајивачима украсне живине зато што није захтевна за узгој, једино јој је потребно обезбедити довољно простран и чист кокошињац.
Илустрација: Мирна и добрућудна раса живине
Порекло и изглед браме
Брама води порекло из источног дела Индијског полуострва које припада данашњем Бангладешу. У Европу, тачније у Енглеску, донета је средином 19. веку. Како је остало забележено у децембру 1852. Џорџ Бернам је послао девет парова сивих брама кокошака као поклон тадашњој британској краљици Викторији. Енглеско племство било је одушевљено овом необичном расом живине и убрзо су почели да их узгајају на својим имањима.
Према неким тврдњама прве кокошке ове расе увезене 10 година раније и САД из кинеске луке Шангај па је данас у Америци позната под именом шангајска птица. Како је у питању изузетно крупна кокош убрзо је постала врло популарна због обилне количине меса и све до 1930. је била главна раса живине која се узгајала на америчком тлу.
По изгледу брама се сврстава у крупну живину. Кокошке ове расе могу бити тешке од 4 до 5,5 кг а петлови достижу тежину између 5 и 7 кг и висину од 75 цм док су кокице нешто ниже. Браме имају мало издужену леђну линију и широка рамена благо повијена на горе. Груди су широке и округле, доња линија тела има упадљиво наглашен стомак обрастао бујним перјем што му даје пуноћу. Задњи део тела је мало издужен и завршава се репом. Крила су доста мања у односу на величину тела, крајеви крила су чврсто приљубљени уз тело и сакривени у седластом перју. Батаци и ноге су средње дужине обрасле меканим паперјем и креирају такозване гаће. Глава им је мала у односу на величину тела. Петлови на глави имају троредну креста у облику грашка без продужног краја. Са стране имају нежну вратну кресту и дугуљасте црвене ушне минђуше. Очи су тамно наранџасто- црвене боје. Кљун је код светлијих примерака жуте боје односно изразито таман код тамнијих припадника ове расе. Реп је средње величине и углавном обрастао црним перјем у облику српа. Кад се погледа отпозади види се да се реп шири у страну али је увек добро попуњен са перјем.Кокошка ове расе су мало нижа, има краћи врат у односу на петла мању кресту и увучене груди. Седло и реп су жбунасто попуњени перјем. Кад је у питању боја браме могу бити светле и тамне односно беле, жуте, браон, црне и јаребичасте боје.
Илустрација: Имају месо изузетног квалитета
Услови узгоја
Кокошке ове расе касно пронесу тек са седам, осам месеци. Годишње снесу између 100 и 150 комада јаја просечне тежине између 50 и 60 гр што нису посебно крупна јаја посебно кад се узме у обзир величина кокошке. Јаја имају чврсту љуску жућкасто браон боје а брама важи за добру зимску носиљу. Имају доста меса које је изузетног квалитета.
Кокице су добре квочке које стрпљиво леже на јајима и изводе пилиће, али се често дешава да због своје тежине могу да пригњече јаја. У узрасту између четвртог и петог месеца брамама треба давати храну богату беланчевина због обиља перја која ова раса има јер у супротном може доћи до застоја у развоју пилића. Међутим, ово важи само за младунце овог узраста јер вишак беланчевина у исхрани кокошака може довести до запаљења зглобова.
Да би достигла изглед и тежину брама мора да се храни боље и квалитетније у односу на обичне кокошке није довољно само да пасе и чепрка по дворишту. У складу са висином и тежином ове расе потребно је обезбедити више простора за боравак у кокошињцу. Лествице за смештај кокошака кад иду на спавање морају ниже баш зато што спадају у тежу расу кокошака. Због „гаћа“ на ногама неопходно је да кокошињац увек буде чист и сув јер лако на прстима зараде инфекцију која се тешко лечи. Браме не лете па су срећне и кад живе у ограђеном простору, али их слободно можете пустити да током дана весело лутају по дворишту, башти или на ливади.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
