Српска кухиња мешавина је више култура и стилова. Према истраживању археолога и научника, као и проучавању етнолога, у средњовековној Србији и на двору Немањића јело се потпуно другачије него данас. Наши преци хранили су се здравије, па је на менију често била речна риба, док се месо јело само за празнике. Хлеб је био основна животна намирница и за богате и за сиротињу, а од бајатог хлеба се правила попара. Ово је, веровали или не, аутентично српско јело које се у неизмењеном облику задржало све до данас.
Најчешће се правило од мало масти, старог хлеба и воде уз додатак сира или кајмака.Хлеб се у писаним изворима први пут спомиње у Призренској хрисовуљи, великој повељи цара Стефана Душана која, између осталог, пружа увид у друштвено-економске прилике Српског царства.
На Србију је у средњем веку, у свим сферама живота – па и на кухињу, велики утицај имала Византија.
Илустрација: Боб је била једна од основних намирница у средњовековној Србији/ ФОТО: Pixabay
О квалитету хлеба на двору се бринуо дворски пекар или хлебар како су га тада звали. Такође, постојао је велики подрумар који је води рачуна о вину које се пило на двору Немањића. Шљива и ракија је дошла много касније пре тек нешто више од 300 година. Храна се припремала на масти, лоју или маслиновом уљу, а коришћени су и зачини који су у Србију стизали преко Јадрана, али и са Истока. Најцењенији и најскупљи зачини били су бибер, шафран, цимет, мирођија…
Сиротиња и сељаци јели су јечмени хлеб помешан са плевом, а на менију су били и репа, зеље, грашак, боб односно све оне намирнице које дуго дају осећај ситости. Од воћа су се гајиле и јеле јабуке, трешње, крушке, грожђе, ораси, лешници… А уместо шећера се користио мед.
Илустрација: У средњем веку у Србији се доста гајило грожђе од кога се правило првокласно вино
Са доласком Турака, долазе и нове намирнице, али и нова јела. Сарма, ћуфте, пилав на српску трпезу донели су Турци али су се брзо одомаћила и код нас па се данас сматрају делом српске кухиње.Права револуција у српској, али и европској кухињи настаје доласком кромпира, пасуља и паприке који су се изборили за своје место на трпезама. Једно од заборављених старих српских јела био је и самарлук комбинација киселог купуса и пиринча, док су се уместо меса додавали чварци.
Илустрација: Чварци су се додавали у самарлук јело од киселог купуса и пиринча
Јело које се такође издваја као аутентично српско и које је последњих година постало врло популарно је белмуж, старо пастирско јело из средњег века, за које се веровало да даје снагу и подиже потенцију. Припрема се од младог пуномасног сира и кукурузног брашна уз додатак соли.
Извор: Агробизнис магазин
