Српску трпезу, поред одличних традиционалних домаћих јела, често краси и обичај да се прије главног оброка нешто презалогаји. Али, да ли би сте се кладили да је то само наш обичај? Јер ако бисте и прихватили такву опкладу – изгубили бисте.
Обичај да се пре јела нешто “мезетне” је распрострањен од Медитерана до Блиског истока и у многим земљама се, као и код нас, сматра обавезним дијелом главног оброка. Код неких је у питању ручак, код неких вечера, али је сврха увијек иста – да се пробуди апетит.
У разним земљама има различите називе, али му је улога иста – увертира за главно јело, оброк начињен од лаганих залогаја сухомеснатих производа, сирева, маслина, печурака, поврћа, често и куваних јаја, а у неким земљама чак и воћа.
Оно што је специфично за нас је што ми имамо три таква облика јела – предјело, мезе и закуску.
Илустрација: Типично српско предјело обично чине шунке, сухомеснати производи, сир, кајмак…
Предјело
У српској традицији пређело је оброк који се служи прије главног јела. Може да буде хладно или топло, али типично српско предјело обично чине шунке, сухомеснати производи и разне саламе, уз традиционалан кајмак, сир и качкаваљ, а неретко су на столу и руска и друге сличне салате, па и сармице од зеља.
Вјерује се да је традиција предјела почела у Русији, међутим, може бити да је обичај настао у Кини, одакле је стигао преко степа до Русије, Скандинавије, Француске, Италије, Грчке, и наравно балканских народа.
Илустрација: Закуска се приређује на званичним догађајима са типичним кетерингом
Закуска
Закуска се служи углавном на пријемима или коктелима и другим формалнијим догађајима и забавама. Можда је најлакше упоредити је са типичном кетеринг припремом мини сендвича и других укусних залогаја од врхунских месних прерађевина, риба и осталих ђаконија.
За добру и маштовиту закуску у односу на повод којим се послужује – само је небо граница.
Оно што га издваја од предјела и мезе је што се после закуске не послужује главни оброк. Термин апетизер је синоним за закуску, а први пут је коришћен у Сједињеним Државама и Енглеској истовремено 1860. године.
Осим што су укусни и направљени од пажљиво одабраних и квалитетних сировина, по традиционалној рецептури, сада су доступни у још већем паковању. У вријеме када се произвођачи утркују да мање пакују и подигну цијену, ова фирма се показала да ослушкује реалне потребе потрошача и припремила одлична већа, породична и штедљива паковања свих оних омиљених салама и залогаја за којима жудите.
Илустрација: Мезе се послужује пре седања за трпезу како би се пробудио апетит
Мезе
Мезе се послужује прије седања за трпезу. Поред разних сухомеснатих ђаконија, за мезе може да буде послужено и хладно печење, па чак и хљеб, пита, погача. Или сва три.
У Шпанији ће вам послужити “тапас”, односно шпанску ужину чија је традиција настала у локалима, јер су слани залогаји укусних комада меса изазивали додатну жеђ, па је то био начин трговаца да подигну продају пића у баровима. Шпанци тапас обично једу у периоду између ручка и вечере, а њихово традиционално мезе се састоји од маслина, рибе и морских плодова, сухомеснатих производа и поврћа.
Извор: https://seesrpska.com/ovo-su-razlike-meze-zakuske-i-predjela-u-srpskoj-tradiciji/
