Последњих година евидентан је повратак природи која савременом човеку нуди највредније дарове. Од пролећа до касне јесени обиље самониклог, лековитог биља, воћа и шумских плодова, доступно је готово на сваком кораку у Србији. Део блага природе Данијела Продановић из Вранеша код Врњачке Бање претворила је у посебне деликатесе за који постоји солидно интересовање. Осталу зимницу припрема из своје баште. Мало више спремања донело јој је сасвим случајно популарност, јер су ,,Производи из мог краја“доступни сада свима.
Пристижу и прве награде за посебно спремљене ђаконије.
Док је провејавао у децембру први снег на радом столу Данијеле Продановић лубеница. Помислим таман да се освежимо, међутим овај нарочит примерак завршиће у лепој спремљеној теглици. Пример да слатке и слане ђаконије можемо припремати кад год можемо, или пожелимо.
„ Ово је посебна сорта лубенице, за слатко, није она класична за јело, жута је тако да и слатко буде златно жуте боје у теглици. Стиже у септембру, може да чека за припремање,када имамо више времена, тако да се може спремати и сада.Сама лубеница може стајати након бербе дуже времена и не губи на квалитету. Припрема је мало дужа али је зато укус и квалитет врхунски“почиње причу наша саговорница.
Илустрација: Пристижу и прве награде за припремљене ђаконије
Данијела се сасвим случајно нашла у нашој причи и њеном бизнису. Како је била од оних домаћица и мајки, да троје деце имају превише и шпајз буде препун претеривала је у припреми за сопствене потребе. Количине су расле, али и интересовање конзумената њених специјалитета.
„Ја заиста умем да претерам у припремању зимнице.Једноставно волим да припремам разнолику зимницу и уживам у томе. Не оптерећујем се количинима, већ радим сваког дана по нешто. Тако се шпајз пунио са повећом количином теглица и сушених плодова. Када је ћерка почела да ради у Београду, наравно носила је зимницу и тада су њене колегинице предложиле да пошаљем неку теглицу више. Тако да је моја ћерка кумовала мом додатном послу, који је настао из рада једне домаћице. Веће количине у припреми мењају укус, мењају начин припреме. Кажем радим то растерећено и са великом вољом. Све се ради по рецептима моје баке,ручно, кува се на смедеревцу, тако да омашке нема, нема ни упита квалитета. Све што спремам из моје баште, спремам за моју децу, али вишкови иду и за продају“ – са поносом нам прича Данијела.
Производима из мог краја како је наша домаћица брендирала своје производе највише је кумовала њена ћерка. Разумљиво квалитет и природа, јер се обилато користе и то веровали ли не, скоро целе године плодови из окружења. Да је природа благонаклона према људском роду, може се закључити и по томе што сваког пролећа, па до касне јесени обилато даје своје производе, здраве, непрскане пуне витамин и здравља. Сремуш, багрем, маслачак, зова, нана, коприва,дрен, шипурак, печурке…. здраве и потпуно „бесплатне“ намирнице. Након прераде постају прави деликатеси.
,,Шумски плодови су нам овде у близини, пошто живим ту где живим. Падине Гоча и окружења су на дохват руке и права је штета не искористити их. Овде је природа заиста издашна,и ретко кад се деси да нешто не роди. Ове године шипурак је био одличан. Печурке су такође родиле, тако да сам и њих сушила, или конзервирала. Од свега тога правимо сокове,џемове, пекмезе, компоте и другу храну. Почињем прво од сремуша, правим намазе, затим долази зова, јагоде, купине, па сад до дрењина и трњина. Сваког дана по нека теглица или флаша и накупи се лепа количина. У суштини све спремам и волим да комбинујем нешто старо, нешто ново, људима се генерално допало“- скромно нам прича саговорница.
Илустрација: Необичан љути џем од јагода
За неке од њих попут љутих џемова намаза од сремуша постоји велико интересовање.Оно што издваја нашу саговорницу,јесте стално трагање и нека врста иновација, односно нови рецепти које сами осмишљавају. Последњи новитет који је збунио многе јесте љути џемићи од бобичастог воћа.Комбинација слатко-љуто само је на први поглед необична.Када се направи после извесног времена се укуси „помире“ и добија се посебан шмек и укус.
,,Надам се успешној сарадни, јер смо у преговорима преко мреже и Министрства пољопривреде за љуте џемиће од јагоде и од малине и за намаз од сремуша. Кажем мени је овај посао настао из моје љубави према припреми, није ми примарна делатност, тако да ако се деси већи ангажман деси, ако не опет није страшно. Мени је важан квалитет и све што сам до сада постигла је захваљујући управо квалитету. Продаја је свакако важна, али колико је буде. Може да се прода, али је више од руке до руке, неко је чуо од другога за моје производе,зове, поручи. Нешто се прода на манифестацијама“- истиче Данијела.
Илустрација: Из природе узима све што јој треба
Како је и чланица Удружења сеоских жена, вредне колегинице имају амбицију да можда добију и обећани простор на „бањској променади“ како би бањски гости могли обилато да уживају у делима и укусима овог краја.
,, Пуно би нам значило. Не само мени, већ свим чланицама.Било је неколико преговора, покушаја, обећања, па се надам да ћемо у наредно сезону добити неки свој дућан где ћемо изложити наше производе. Морам и да се захвалим мојим колигиницима из Удружења сеоских жена Врњачке Бање које су ми велика подршка у раду. Ми смо наменски ишле у Требиње код својих пријатељица преко удружења да видимо како функционише њихова кућа продаје, тако да видећемо,биће надам се“закључује ова вредна жена.
Данијела живи у својим Вранешима код Врњачке Бање, и поред посла којим је везана у бањској краљици сваки слободан тренутак користи да обогати своју колекцију зимнице.
Списак је подужи и не би вам можда ни пало на памет шта све припрема. Најважније све је укусно и без икаквих адитива и додатака. То се данас цени тако да је на последњем.
На Сајму етно хране и пића побрала је признања за два производа.
Извор: Агробизнис магазин
