Елизабет Хиден, агроном и сточарка из јужног централног дела Шведске, одрасла је окружена пољопривредом на породичној фарми својих родитеља. Њихово газдинство, које комбинује узгој свиња, шумарство и ратарство, усадило јој је од раног детињства љубав према земљи. Данас управља фармом породице свог мужа, која броји 450 животиња, укључујући 200 крава, јуница и телади. Њихова фарма годишње испоручује преко два милиона литара млека и обрађује 200 хектара травнатих површина, 70 хектара пашњака и 150 хектара шуме.
Иако је њен каријерни пут дубоко укорењен у традицији, он такође представља и резултат њене личне иницијативе. „Имала сам среће што сам постала пољопривредница“, каже она, признајући колико је тешко онима који немају директне везе са пољопривредом да уђу у ову професију. Током година, стекла је разноврсна искуства – започела је свој први зелени бизнис са 15 година, радила на фарми у Канади, студирала агрономију и заступала пољопривреднике у различитим организацијама. Ипак, истиче да је управо фарма њене супруге породице темељ њеног данашњег живота у пољопривреди.
Радости и изазови савременог сточарства
За Елизабет, пољопривреда је истовремено страст и начин живота. „Дивно је лети спаковати ручак, повести децу и трактором обићи стоку која пасе на сунчаном дану“, дели своје искуство. Каже да је одлука да постане фармерка била један од најиспуњенијих и најзначајнијих тренутака у њеном животу.
Међутим, савремено сточарство носи и велике изазове. Ограничен приступ кредитима, проблеми са профитабилношћу и високи трошкови ефикасних улагања представљају константне препреке. „Без новца нема ни земље“, објашњава, осврћући се на тешкоће са којима се млади пољопривредници суочавају приликом куповине обрадивог земљишта. Климатске промене такође остављају последице на шведску пољопривреду, а недавне суше и поплаве стварају додатну неизвесност. Балансирање пословног и породичног живота је још један изазов, посебно са двоје мале деце. „О друштвеној одрживости се ретко говори ван индустрије“, примећује, наглашавајући потребу за бољим радним условима за пољопривреднике.
Упркос свим тешкоћама, Елизабет налази огромно задовољство у свом послу. „Пољопривреда је сложена, али је задовољство радити са природом и животињама“, каже она. Истиче да свакодневно има прилику да унапређује и уводи иновације, што јој даје осећај испуњености. „Лепо је пружити деци детињство на фарми“, додаје.
Њена фарма интегрише иновативне и одрживе методе како би осигурала дугорочну одрживост. Од анализе хране и земљишта до ДНК тестирања телади и одржавања биогасне станице – свака одлука је заснована на ефикасности и бризи за животну средину. „Ако не будемо паметни у управљању ресурсима, нећемо опстати као предузетници“, истиче. Ове методе не само да користе фарми већ доприносе и локалној заједници и европској пољопривреди. „Обезбеђујемо радна места, биодиверзитет, очуване пејзаже и два милиона литара млека годишње. То је кључно за европску самодовољност и безбедност хране“, каже она.
Елизабет такође подстиче дијалог између пољопривредника и заштитника животне средине.
„Превише мало људи данас зна о пољопривреди. Морамо више разговарати и разбијати стереотип да су пољопривредници и еколози супротстављени.“
— Елизабет Хиден
Визија за младе пољопривреднике и будућност аграра
Елизабет верује у будућност у којој ће се пољопривредници посматрати као део решења за климатске и одрживе изазове. Она наглашава потребу за преокретом трендова који су током година умањили профитабилност фарми. „Као млади пољопривредници, суочавамо се са тешким приступом кредитима и ниском профитабилношћу. Морамо пронаћи начин да превазиђемо јаз између растућих трошкова и ограничених могућности за развој пословања“, истиче.
Она посебно наглашава значај улоге ЕУ у обликовању пољопривредног сектора. Одлуке које се доносе на европском и националном нивоу имају дугорочан утицај на фарме попут њене, чак и када та веза није одмах очигледна. „Велики део нашег свакодневног живота зависи од онога што се дешава у Бриселу“, каже она. Алатке, смернице и подршка коју ЕУ пружа помажу пољопривредницима да планирају будућност, пошто су инвестиције у овом сектору често планиране деценијама унапред.
Иако је важно да ЕУ пружа оквир за дугорочно планирање, Елизабет наглашава да су фер тржишни услови од пресудног значаја и да би требало да имају предност над субвенцијама. Такође, истиче да трговински споразуми морају бити усклађени са климатским циљевима и подржавати пољопривреднике, а не их доводити у неповољан положај.
Када је реч о младима, Елизабет сматра да пољопривреда нуди безброј могућности. „Чак и ако не желите да будете фармери, у агросектору постоји мноштво послова“, објашњава, наводећи области као што су здравље земљишта, безбедност хране, технологија, финансије и истраживање. Њена порука младима који желе да се баве пољопривредом је јасна:
„Људима ће увек бити потребна храна. Ово је једна од најважнијих индустрија на свету, а ви можете направити праву разлику.“
Такође, позива потрошаче да буду свеснији својих избора приликом куповине хране и да се више информишу о сектору.
„Пољопривреда је есенцијална, утицајна и, што је најважније – забавна!“
— Елизабет Хиден
