Органски узгајани корнишони вреде дупло више

Аутор: draganadpetrovic
86 посета

Узгајати поврће без употребе синтетичких хемијских средстава, а уз то и добро зарадити, прилика је коју ове године нису пропустили домаћини у породици Милинчић из Мрмоша код Александровца.Компанија „Менекс“ из Крушевца је ове године по први пут у Србији организовала кооперативу за узгој корнишона. И то не било каквог него органског.

До сада су се дуго година успешно бавили воћарством, а сада улазе и у производњу поврћа. Тај њихов улазак у сличну, али ипак нову област међу првима су, као кооперанти, искористили у породици Момчила Милинчића из села Мрмош код Александровца.

– Ми ово радимо четири године а од ове године узгајамо и органске корнишоне. Волим искушења а лако смо се навикли на ту малу разлику од две врсте производње у прскању. Чак су и неки препарати за прихрану доста јефтинији. А моја деца сада могу одмах да га једу када га уберу директно са струка – казао је Момчило у емисији „Сложно, успешно!“ канала Агро ТВ.

Илустрација: Конверзија са класичног на органски узгој корнишона није компликована

Овај подухват је изазвао велико интересовање и на почетку а сада, са окончањем успешне сезоне која се завршава ових дана, показало се да ће оно бити још веће. Организатор производње је кооперантима обезбедио и семе и сав неопходан репроматеријал, као и потрошни материјал за третирање који се користи у органској производњи.
– Показало се да органска производња није нити тешка нити захтевна. Оно што је другима представљало проблем, суша и дуго времена без падавина, органској производњи корнишона је помогло да буде мало третирања – каже за АгроТВ, Саша Рашковић, инжењер заштите биља из компаније „Агро консалтинг 037“ из Александровца, која је агротехнички саветодавац у овом послу.

Конверзија, која је обавезна са преласка из класичног на органски узгој, је у овом случају била лака.

– Изабрали смо парцеле на којима у претходне три године није било производње са хемијским третманом, односно коришћењем пестицида и ђубрива. Контрола производње и процес сертификације подразумева да може да дође до скраћења уколико за то има услова – објашњава Рашковић.

Милинчићи у оквиру свог истоименог пољопривредног газдинства гаје и цвеће и јагоде.

– Корнишоне смо раније радили и на већој површини али смо смањили на онолико колико може породица да сама обради. Ако морате да платите раднике немате неку добит – каже Момчило.
Да је потребно добро испланирати и парцелу и потребан рад, потврђује и Саша Рашковић.

– Дешава се да људи уговоре веће количине а онда немају довољно радника да то на време оберу. Корнишон се откупљује и плаћа по класама и врло је битно да ли ви успевате да дневно уберете оне најкраће који улазе у праву, најскупљу класу – напомиње пољопривредни консултант.

Илустрација: Стручњаци имају праве савете за узгој најбољих корнишона

Шта је потребно да би се имало добар род и прва класа? На то питање Момчило Милинчић има прост одговор.

– Само слушати праве стручњаке и нон-стоп бити у контакту с њима– каже овај домаћин.

Када се тако ради, разлика у приносима корнишона између органске и неорганске производње не постоји.

– Нема ни разлога да буде другачије јер и у ово технологији биљка добија све што јој је потребно.

Разлику могу само да направе неки специфични микроклиматски услови, јер код органске производње нема хемије која може да да продужену заштиту, него се третирање мора вршити на време и чешће – истиче Рашковић.Момчило каже да уз два напајања, прихрана иде обавезно једном дневно а прскање на сваких три до пет дана. И тако кроз свих 120 дана, колико траје сезона корнишона.

– То доста и кошта па једна трећина прихода свакако оде на материјал и трошкове. Срећа па жица и стубови могу да се користе две или три године – напомиње овај повртар.

Али овај трошак се свакако исплати јер органска производња доноси и премију, а она је ове године 50 одсто. То значи да на два килограма корнишона прве класе из органског узгоја добијете колико на три килограма из класичне производње. А цена је ове године у откупу класично гајених корнишона била 100 динара.

Оваква цена исплати се и откупљивачу, односно организатору производње који откупи сав род, јер органски корнишон заврши на тржишту Немачке, Аустрије, Француске и Швајцарске.

Због тога се очекује да ће можда већ следеће сезоне организатори производње кренути са дугорочним уговарањем ио у Србији, пошто је потражња у ЕУ за овим производом толико велика да се тренутно ни приближно не могу достићи тражене количине.

Извор: https://www.agrotv.net/organski-uzgajani-kornisoni-vrede-duplo-vise/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар