Незаустављив раст органске производње у ЕУ

Аутор: draganadpetrovic
209 посета

Према последњим званичним подацима Организације Уједињених нација за храну (ФАО) у 2021. органска пољопривреда била је заступљена на 72,3 милиона хектара у 187 земаља света. Процена је да се овом врстом производње хране бави више од 3,1 милион фармера широм наше планете.
Највише површина под органском пољопривредом има Аустралија и то чак 35, 7 милиона хектара а тренд пораста површина под органском производњом забележен је и у Европи. Према званичним подацима Европске комисије удео пољопривредног земљишта у ЕУ под органском пољопривредом повећао се за више од 50 одсто у периоду 2012-2020. уз годишњи пораст од 5,7%. У 2020. било је 14, 7 хектара у ЕУ односно 9,1% укупне светске пољопривредне површине где се храна производи по органским принципима. Такође, примећено је да се овом врстом пољопривреде више баве млади произвођачи док су они старији и даље привржени конвенционалној производњи. У складу са растом производње продаја органских производа се удвостручила у ЕУ у периоду између 2015. и 2020.

Илустрација: Највише површина под органском производњом имају Француска, Шпанија, Италија и Немачка

Ко има највеће површине?
Када су у питању површине под органском пољопривредом у ЕУ доминирају Француска, Шпанија, Италија и Немачка које заједно чине 59% органске производње у ЕУ у 2020. Највећи удео површина чине ливаде (42%), затим зелено крмно биље (17%), житарице (16%) и трајним засади воћа, маслина и винограда (11%). Упркос значајном расту сточарска органска производња и даље чини мањи удео у укупном узгоју животиња у ЕУ свега између 1-7 одсто у зависности од сектора.
Према подацима Европске комисије фарме са органским ратарским културама штеде 75-100% на трошковима за средстава за заштиту биља по хектару и 45-90% на трошковима ђубрива по хектару у поређењу са конвенционалним произвођачима. Органске фарме у просеку имају од 5 до 30 одсто ниже приносе када су у питању усеви али и већу потребу за радном снагом да би произвеле исту количину као и конвенционална газдинства. Ипак, органски произвођачи остварују сличан или већи приход захваљујући вишим ценама, као и вишим субвенцијама ЕУ која се углавном додељују из Заједничке пољопривредне политике (The Common Agricultural Policy – EU CAP). Према овим подацима у 2020. око 61,6% земљишта у ЕУ под органском пољопривредом добило је посебне субвенције у просеку око 144 евра по хектару из CAP и 79 евра/ха из националног суфинансирања. За органске фармере из руралних подручја у 2023. предвиђене су додатне субвенције за развој органске производње укључујући улагања у газдинство, маркетинг и промоцију органских производа.

Илустрација: У Србији је највише површина под органским воћем и виноградима
Србија прати европске трендове
Брзи раст продаје органских производа резултат је потражње потрошача што гарантује опстанак тржишта. Раст органске продаје нагло је скочио током пандемије КОВИД-19 као последица освешћивања све већег броја људи колико је органска храна важна за њихово здравље. Међутим, тренутна економска ситуација и пораст цена хране у свим европским земљама до које је дошло као последица руско-украјинског сукоба утиче на куповну моћ грађана па и на потражњу за органским производима.
У извештају о органској пољопривреди који је објавила Европска комисија детаљно су се анализирали сви подаци везани за раст органске производње у ЕУ али и указано на могућа додатна побољшања у овој области. У извештају се наводи како ће подршка ЕУ за органску пољопривреду помоћи у постизању Зеленог договора који укључује подршку за конверзију и одрживост органске пољопривреде. План је да се површине под органском производњом у ЕУ до 2030. повећају на најмање 25 % укупне пољопривредне површине уз значајно увећање органске аквакултуре односно узгајања усева и биљака у води.
Посебан део овог извештаја представља иницијативе ЕУ за промовисање истраживања и иновација у органском сектору. Закључак је да ће производњом хране високог квалитета са малим утицајем на животну средину, органска пољопривреда имати кључну улогу у развоју одрживог система исхране становништва у ЕУ у наредних седам година.
Иако није члан ЕУ ни Србија не заостаје за светским и европским трендовима. Према подацима Националног удружења за развој органске производње Сербија органика површине под органском производњом у нашој земљи у 2021. порасле за око 12 одсто у односу на 2020. У Србији је највише површина под органским воћем и виноградима, иза њих су житарице док је нажалост поврће најмање заступљено. Повећавају се и површине под крмним и индустријским биљем које је намењено органском узгоју животиња и интензивном развију сточарске органске производње.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар