Бројна дежурства у воћњацима и брига о 40 кошница нису спречили двадесетдвогодишњег Дејана Илића из Бањалуке да свој студентски индекс попуни десетицама.
Ова студенткиња треће и завршне године Пољопривредног факултета у Бањалуци истиче да је одмалена знала шта жели у животу и чиме би се бавила, па је уписала овај факултет, тачније воћарство смер узгој и виноградарство.
Љубав према природи и пољопривреди стекао је на селу код баке и деде, као и код родитеља, а кад нешто волиш, човеку није тешко, па је усавршавање знања на основним студијама верификовао високим просеком. оцена чак 9,72.
„Презадовољан сам факултетом. И факултет и просек су одлични. Нервира ме само шестица из математике, али ми је то најдража оцена. Та шестица ми је најдража. Такође, као студент већ радим на неким пројектима у струци, са професорима истраживачима, а сви Професори су изузетни и дају нам се у сусрет Факултет пружа могућности и могућности, ако студент то жели да искористи и ако то учини труд, ако студент замоли професора, сваки професор ће му сигурно помоћи“, рекао је Илић за „Независне новине“, додајући да му подршка професорима не недостаје и да им је на свему захвалан.
Истовремено, током учења и стицања знања, Дејан је добио прилику да своје знање преноси другим студентима као демонстратор из предмета биометрија.
„То је примењена статистика у пољопривреди. Како сам добро схватио, имао сам жељу да своје знање пренесем на друге ученике, да им помогнем, а једноставно волим да радим са људима. Леп је осећај када одеш на катедру. Помогло је много да се ослободим треме, да стекнем искуство у јавном говору. У том смислу, то ми је много помогло.
Није сигуран да ли ће у будућности наставити да гради академску каријеру и остати на факултету, али оставља простор и за ту могућност. Планира да упише мастер студије, а ако буде прилике волео би да похађа други циклус студија у Италији.
Како истиче, данашњи млади су углавном незаинтересовани, а многи који се одлуче за студирање, према његовим речима, често уписују предмете који им се не свиђају.
„Људи нису довољно информисани о пољопривреди, за њих је пољопривреда мотика, пијук, физичка активност. Овде има толико могућности да никада не морате ништа физички да радите у животу, а ипак је могуће радити и на пољу. а у ординацији је данас велика потражња за младим агрономима, али ништа не може да се уради без знања“, истиче Илић за „Независне новине“ и додаје да је важно све радити са срцем и дати своје. најбоље.
Прве кошнице са пчелама купио је када је завршио девети разред, а занимљива је прича зашто се одлучио за пчеле.
„Хтео сам пса, али ми га нису дали, а онда сам одлучио да набавим пчеле, јер нико није смео да их отера, нико није смео да им приђе. Узео сам уштеђевину, помогли су ми родитељи. , а углавном мој деда, а ја сам почео са три кошнице углавном сам радио сам, нисам имао подршку ментора Упознао сам колеге које не познајем лично, и сам сам научио “, истиче он.
Своје знање пчеларства је недавно преко пчеларске школе пренео на друге. Истиче да је мед у већини продавница лош.
„Обичан човек без стручне и хемијске анализе не може да препозна прави мед. Форе као што су нити, мехурићи, густина, не помажу. Зато треба куповати мед од познатих људи“, каже Илић за „Независне новине“.
У жељи да напредује, сарађује, али и да се дружи, постао је дио недавно основане Мреже младих агропредузетника која тренутно броји око 60 младих људи из цијеле Босне и Херцеговине.
„Желимо да направимо заједницу како бисмо првенствено могли да утичемо на производњу квалитетније хране, да људи постану свесни пољопривреде, да је то фина професија, да није прљава и ружна, већ да је лепа ствар, “ он каже.
За своју будућност не брине, јер како истиче, иако још није ни дипломирао, има понуду за посао у струци.
„Волео бих да што више младих људи остане овде. Али ако хоће, нека иду. Нека прате своје срце“, каже Илић.
Фото насловна: Уступљена фотографија | Дејан Илић љубав према пољопривреди преточио у индекс пун десетки
