Последњих година у експанзији здравог начина живота, а посебно веганства све су популарнија биљна млека од бадема, соје, пиринча, соје… Полемике око здравствених бенефита ове врсте млека се воде на интернету и многи тврде да је биљно млеко здравије од крављег зато што нема масноћу. Међутим, није баш све тако како се на први поглед чини. Студија која је спроведена у Америци је открила да биљна млека по свом нутритивном саставу и користи за људски организам ипак нису иста као кравље.
Кравље или биљно шта је боље?
Према резултатима истраживања које је спроведено на Универзитету у Минесоти 72% биљних млека углавном подудара са процентима калцијума и витамина Д у односу на кравље али му недостаје ниво протеина које има кравље млеко. Научници су урадили 273 упоредних анализа и дошли до врло занимљивих резултата који су презентовани на конференцији Америчког удружења за исхрану, пише портал Health.
Како је објаснила Абигејл Џонсон докторка наука и дијететичар, доцент на Универзитету у Минесоти и вођа истраживања анализирали су нутритивни садржај бадемовог, кокосовог, ланеног, пиринчаног, лешниковог, овсеног као и биљног млека од индијског ораха, соје…
– Већина биљних млека је обогаћена калцијумом и витамином Д, али је проблем у нивоу протеина кога има много више у крављем у односу на она добијена од биљака. Разлика је и у витаминском саставу. Тако рецимо једна чаша крављег млека има око половину препорученог дневног уноса витамина Б12, док је унос овог витамина кроз биљна млека значајно нижи – објаснила је она.
Како је нагласила др Џонсон због широке варијације у садржају нутријената потрошачи не могу у потпуности да користе биљна млека као замену за кравље.
Анализиран је и ниво засићених масти у биљном млеку у поређењу са крављим. Засићене масти повећавају производњу липопротеина ниске густине односно лош холестерол који се може накупити унутар артерија и повећати ризик од срчаног или можданог удара.
– Већина производа од биљног млека је приближна једнопроцентном и обраном млеку у погледу засићених масти – додала је Џонсон.
Разлика у протеинима
Према систему оцене протеина, млечни протеин из крављег млека добијају највишу оцену од 1,0, док биљни извори хране попут бадема имају 0,39, пиринач 0,42, а најприближнија је соја која садржи чак 0,98.4 одсто протеина. Наравно, уочљива је велика разлика између биљних и протеина који се добијају од животиња у овом случају из крављег млека.
– Намирнице животињског порекла попут млечних производа пружају протеине високог квалитета и све есенцијалне амино киселине, укључујући глицин, метионин, леуцин и триптофан. Треба размишљати о квалитету, а не о само количини протеина – појаснила директорка америчког Националног савета за млеко Кери Хакворт.
Доктор наука и добитник бројних награда из области исхране Тоби Амидора истакла је да је шоља млека одличан извор многих кључних нутријената неопходних за здравље човека.
– Најновија истраживања указују да свака млечна храна без обзира да ли је у питању кравље млеко или млечни производи могу смањити ризик од хроничних болести и имају бројне здравствене користи за људски организам. Алтернативе млеку на бази биљака могу да опонашају неке од састава хранљивих састојака млечних производа кроз обогаћивање, али се не може опонашати молекуларни састав. Другим речима, биљно млеко нема исту нутритивну структуру као и кравље – појаснила је она.
Осим тога, од биљног млека се не могу добити бројни здрави млечни производи као што су јогурт, кисело млеко, сурутка, сир… Додуше, постоји тофу, сир направљен на биљној бази али је његова нутритивна вредност далеко сиромашнија у односу на онај од крављег млека, о укус да и не говоримо. Потрошачима је препуштено да сами одаберу које млеко ће конзумирати, али важно да се разбију заблуде да је биљно млеко здравије у односу на кравље зато што то једноставно није.
Драгана Петровић