Povećanje površina zasada voća i vinove loze pod sistemom protivgradne zaštite jedan je od ciljeva agrarne politike u Pokrajini.Tragali smo za odgovorom na pitanje koliko se, ekspanzijom voćarstva i vinogradarastva na našim prostorima, podigla svest o neophodnosti podizanja protivgradnih mreža i koliko su pouzdani domaći prozvođači tih važnih elemenata moderne voćarsko- vinogradarske proizvodnje.U uslovima klimatskih promena koje predstavljaju jedan od glavnih izazova poljoprivrede, kao fabrike pod otvorenim nebom, imperativ savremenih zasada jabuke, kruške, breskve, ali i bobičastog voća i vinove loze jesu protivgradne mreže.
U Zadružnom Savezu Vojvodine, kažu da se jedna od ključnih preporuka voćarskim zadrugama odnosi upravo na neophodnost postizanja kvaliteta plodova u čemu su protivgradne mreže jedna od presudnih komponenti.
Bez protivgradnih mreža objašnjava nam agronom Željko Katančević voćarima i vinogradarima postizanje prve klase roda je nemoguća misijašto znači da takva vrsta zaštite ne štiti samo od grada već i od ožegotina u vrelim letnjim danima,ali i od ptica i insekata.
I na kraju preporuka kojom voćarska struka i nauka upućuju na važnost protivgradne zaštite, a ona glasi : „Bolje jedan hektar voćnjaka pod protivgradnom mrežom nego 15 hektara bez nje“.
