Srbija ima veoma povoljne klimatske uslove za uzgoj lekovitog bilja iako je ovo, nažalost, nedovoljno iskorišćen poljoprivredni sektor kod nas. Statistički pokazatelji govore da je uzgoj začinskog i lekovitog bilja u velikoj ekspanziji širom sveta. Računica je prosta – na jedan uloženi evro vraćaju se tri. Osim toga potreba za lekovitim biljem raste iz godinu u godinu, pa je plasman mnogo lakši i brži u odnosu na ostale poljoprivredne kulture.
Cenjen kao začin i lek
Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) je grmasta višegodišnja zeljasta biljka poznata po svom jakom i prijatnom mirisu. Poreklo vodi iz Indije, a poštovali su ga i stari Egipćani koji su bosiljak još pre 4.000 godine koristili u religijske i lekovite svrhe, i ostavili prvi pisani trag o ovoj biljci. U Evropu su ga u 12 veku doneli monasi i vrlo brzo se raširio po starom kontinentu. Danas se bosiljak kao aromatično bilje najviše gaji širom Mediterana i u Kaliforniji. U kulinarstvu najviše ga koriste Italijani i Francuzi, dobro se slaže uz sve vrste mesa, kao i paste. U Srbiji bosiljak se uglavnom koristi u hramovima i prilikom crkvenih obreda, pa se smatra svetom biljkom koja simbolizuje blagodet Svetog duha.
Bosiljak je poznat i po svojim izuzetnim lekovitim svojstvima, a može se koristi kao čaj, tinktura ili aromatično ulje. Pomaže kod prehlade, doprinosi zdravlju srca, bubrega, očiju i zuba, služi kao lek protiv depresije, kašlja i glavobolje. Ima antiupalna i antioksidantna svojstva, pa je odličan i kao prevencija za mnoge bolesti i jačanje imuniteta. Njegovi listovi bogati su vitaminima A i C, sadrže ugljene hidrate, a svež bosiljak se može koristiti kao oblog kod otečenih i bolnih zglobova.
Sve ovo su samo neki od razloga za uzgoj bosiljka koji se može gajiti na otvorenom, ali i u zaštićenom prostoru, odnosno plastenicima. U svetu postoji oko 60 vrsta bosiljka koje se razlikuju po izgledu, boji cveta, ukusu, hemijskom sastavu i geografskom poreklu. Kao glavna komponenta su eterska ulja na osnovu koji se bosiljak može klasifikovati u četiri grupe: egipatski, evropski (ima najkvalitetniju aromu) tropski i Java. Istraživanja su pokazala da kvalitet etarskih ulja kod bosiljka može varirati u zavise od svetlosti, vlažnosti i temperature u kojoj biljka raste.
Kako se gajiti i kolika je zarada?
Stručnjaci su pedantno izračunali da je ulaganje na jedan hektar bosiljka oko 850 evra, a zarada je 1.100 evra. Bosiljak se može uzgajati i na manjim površinama, kao i u staklenicima i plastenicima gde se postiže i po tri do četiri žetve godišnje čime se zarada dodatno uvećava.
Prilikom uzgoja ove biljke treba imati u vidu da bosiljak voli toplo zemljište sa dovoljno vlage, a može se gajiti i na peskovitom zemljištu uz redovno zalivanje i prihranu. Može se uzgajati pomoću rasada ili direktnom setvom semena. Kada je u pitanju rasad, seme se seje krajem marta u tople leje u plastenike i staklenike. Proizvodnja rasada traje 6-7 nedelja i na stalno mesto se može rasaditi kad prođe opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva, sredinom maja. Pošto se bosiljak prilikom rasta bokora razmak između sadnica treba da bude 50 santimetara, odnosno 20 do 30 santimetara u redu. Proizvodnjom na ovakav način, bosiljak počinje da cveta sredinom jula, a uz zalivanja u sušnom periodu dobijamo i drugu žetvu u septembru.
Bosiljak se može saditi i direktnom setvom semena na otvorenom polju početkom maja. Pre toga potrebno je u jesen obaviti plitko oranje uz obavezno usitnjavanje površinskog sloja. Ukoliko je potrebno usitnjavanje, odnosno drljanje može da se ponovi u proleće. Fina priprema je na dubini od oko pet santimetara i izvodi se dva do tri dana pre setve ili sadnje. Tokom rasta biljke potrebno je redovno uklanjati korov, zalivati i prihranjivati je azotnim đubrivom i to dva puta – pre prvog međurednog kultiviranja, a drugo posle prve žetve. Okopavanje zavisi od stepena zakorovljenosti i samog zemljišta. Prvo okopavanje je desetak do petnaest dana nakon rasađivanja, drugo 10-25 dana nakon prvog.
Dve žetve tokom sezone
Bosiljak se kosi na početku cvetanja sredinom jula kada ima najveći sadržaj etarskog ulja. Druga kosidba je krajem septembra, obavezno pre prvih jesenjih mrazeva. Kosi se na 10-12 cm iznad zemlje, tako da se ne zahvataju donji odrveneli delovi i to ručno ili kosilicom. Suši se u tankom sloju na promaji u hladu ili u sušarama na temperaturi 35-40°C. Sa jednog hektara uzgojenog bosiljka može se dobiti između dve i tri tone suve herbe. Osušeni bosiljak je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa i gorkog ukusa, a pakuje se u jutene vreće i čuva na suvom i tamnom mestu.
Iako proizvodnja lekovitog bilja donosi veći, brži i lakši profit od drugih ratarskih useva ovom granom poljoprivrede u Srbiji se bavi prilično mali broj ljudi. Uglavnom su u pitanju konvencionalni proizvođači, ali ima i onih koji su se preorijentisali na organski ugoj, zato što su organski proizvodi, pa i na ovaj način uzgajano lekovito bilje između 30 i 90 posto skuplji u zavisnosti od ponude i potražnje. Inače, za uzgoj lekovitog bilja država je ponudila i podsticaje i to 2.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta, kao i pravo da po sniženoj ceni kupe đubrivo (2.000 din/ha), što znači oko 4.000 dinara subvencija po hektaru.
Izvor: Agrobiznis magazin
