Srbija ima veoma povoljne klimatske uslove za uzgoj lekovitog bilja iako je ovo, nažalost, nedovoljno iskorišćen poljoprivredni sektor kod nas. Statistički pokazatelji govore da je uzgoj začinskog i lekovitog bilja u velikoj ekspanziji širom sveta. Računica je prosta – na jedan uloženi evro vraćaju se tri. Osim toga potreba za lekovitim biljem raste iz godinu u godinu, pa je plasman mnogo lakši i brži u odnosu na ostale poljoprivredne kulture.
Kako se gajiti i kolika je zarada?
Stručnjaci su pedantno izračunali da je ulaganje na jedan hektar bosiljka oko 850 evra, a zarada je 1.100 evra. Bosiljak se može uzgajati i na manjim površinama, kao i u staklenicima i plastenicima gde se postiže i po tri do četiri žetve godišnje čime se zarada dodatno uvećava.
Prilikom uzgoja ove biljke treba imati u vidu da bosiljak voli toplo zemljište sa dovoljno vlage, a može se gajiti i na peskovitom zemljištu uz redovno zalivanje i prihranu. Može se uzgajati pomoću rasada ili direktnom setvom semena. Kada je u pitanju rasad, seme se seje krajem marta u tople leje u plastenike i staklenike. Proizvodnja rasada traje 6-7 nedelja i na stalno mesto se može rasaditi kad prođe opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva, sredinom maja. Pošto se bosiljak prilikom rasta bokora razmak između sadnica treba da bude 50 santimetara, odnosno 20 do 30 santimetara u redu. Proizvodnjom na ovakav način, bosiljak počinje da cveta sredinom jula, a uz zalivanja u sušnom periodu dobijamo i drugu žetvu u septembru.
Bosiljak se može saditi i direktnom setvom semena na otvorenom polju početkom maja. Pre toga potrebno je u jesen obaviti plitko oranje uz obavezno usitnjavanje površinskog sloja. Ukoliko je potrebno usitnjavanje, odnosno drljanje može da se ponovi u proleće. Fina priprema je na dubini od oko pet santimetara i izvodi se dva do tri dana pre setve ili sadnje. Tokom rasta biljke potrebno je redovno uklanjati korov, zalivati i prihranjivati je azotnim đubrivom i to dva puta – pre prvog međurednog kultiviranja, a drugo posle prve žetve. Okopavanje zavisi od stepena zakorovljenosti i samog zemljišta. Prvo okopavanje je desetak do petnaest dana nakon rasađivanja, drugo 10-25 dana nakon prvog.
Dve žetve tokom sezone
Bosiljak se kosi na početku cvetanja sredinom jula kada ima najveći sadržaj etarskog ulja. Druga kosidba je krajem septembra, obavezno pre prvih jesenjih mrazeva. Kosi se na 10-12 cm iznad zemlje, tako da se ne zahvataju donji odrveneli delovi i to ručno ili kosilicom. Suši se u tankom sloju na promaji u hladu ili u sušarama na temperaturi 35-40°C. Sa jednog hektara uzgojenog bosiljka može se dobiti između dve i tri tone suve herbe. Osušeni bosiljak je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa i gorkog ukusa, a pakuje se u jutene vreće i čuva na suvom i tamnom mestu.
Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina
Izvor: Agrobiznis magazin
