Sve što ste želeli da znate o batatu

Аутор: dzonioff
46 посета

Posle kukuruza, pšenice i pirinča najrasprostranjenija namirnica na svetu je krompir. Koristi se na različite načine širom sveta, a jedna je od omiljenih namirnica i kod Srba.

A, da li znate da postoji njegov „slatki rođak“ koji je još zdraviji i koristi se u ljudskog ishrani već 5. 000 godina? U pitanju je batat višegodišnja biljka iz porodice Convolvulus. Za razliku od običnog krompira, kod koga je lišće nejestivo, kod batata se osim korena za jelo koristi i mlado lišće najčešće u salati ili kao zamena za spanać. Ipak, u ishrani se najčešće koristi njegov neobičan vretenasti koren narandžaste boje koji po ukusu podseća na bundevu.

Batat potiče iz Srednje i Južne Amerike, može biti u beloj, žutoj, narandžastoj i crvenoj boji. Masovno se uzgaja u Americi, Africi i Aziji, ali se u poslednje vreme sve više gaji i u Evropi posebno u Francuskoj i Španiji.  U Evropi se pojavio oko 1850. godine i to zbog nestašice običnog krompira u Nemačkoj. Vremenom se proširio po Francuskoj, a danas je u Andaluziji potpuno zamenio običan krompir.

Batat je, smatraju stručnjaci, izuzetno zdrav i preporučuje se za ishranu beba i pre prve godine života. Zašto je tako dobar i po čemu se razlikuje od običnog krompira? Batat ima veliki sadržaj minerala (kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa) bogat je vitaminima (A, B, C, E) kao i biljnim vlaknima neophodnim za pravilno funkcionisanje organa za varenje. Za razliku od običnog krompira batat je bogat betakarotenom (otud narandžasta boja) koji je poznati antioksidans.

U umerenim količinama preporučuje se dijabetičarima zbog niskog glikemijskog indeksa koji osigurava sporiju apsorpciju glukoze. Preporučuje se za ishranu deci i sportistima jer obezbeđuje energiju, minerale i vitamine. Batat štiti organizam od srčanih problema, začepljenih krvnih sudova, dobar je za funkcionisanje mozga i probave, a preporučuje se osobama sa povećanom masnoćom u krvi i žuči.

Kako se priprema?

Batat se može pripremati kao i svaki drugi krompir – peći (preporučeno je sa korom) pržiti, kao pire, a može se i grilovati na roštilju. Kuvanje se ne preporučuje da ne bi izgubio svoja svojstva, već da se sprema na pari. Može da se koristi u slanim jelima, ali se ne dodaje so da ne bi izgubio svoj slatkast ukus koji mu daju brojni minerali. Može biti i poslastica, u tom slučaju najčešće se koristi kao nadev za razne vrste pita, štrudli i slično. Batat spada u hranu koja nije visoko kontaminirana pesticidima, pa se preporučuje ljudima koji koriste organsku ishranu. Prilikom kupovine treba voditi računa da je svež, izbegavati one komade koji po sebi imaju braon ili mekane tačke i plavičaste krugove.

Proizvodnja u Srbiji

Ima li batat mane? Ima, a najveća mana mu je cena i to što je pet puta skuplji od običnog krompira. Međutim, baš cena je i njegova najveća prednost kada je u pitanju proizvodnja. Analiza stručnjaka sa poljoprivrednih fakulteta još pre nekoliko godina je pokazala da bi proizvodnja batata, koja je uglavnom rezervisana za tople tropske krajeve, bila isplativa i u Srbiji gde se uzgaja tek poslednjih nekoliko godina. Povrtari se teško odlučuju za uzgoj slatkog krompira iako potražnja za njim raste iz dana u dan. Razlog su velika ulaganja, a za početak proizvodnje potrebno je od 6.700 do 8.000 evra.

Batat je toploljubiva biljka i najbolje uspeva na dubokim, plodnim, vlažnim i osunčanim zemljištima, pa ga je u uslovima u našim krajevima potrebno umereno navodnjavati. Pored toga, potrebno je da zemljište zadržava temperaturu i potrebnu količinu vlage, pa se preporučuje da se zemlja pre sadnje dobro isfrezira, digne na gredice i preko razvuče crna folija. Batat najbolje prinose daje na oceditom i rastresitom zemljištu. Najbolje predkulture za sadnju batata su bilo koje žitarice, jedino se ne preporučuje kukuruz.

Sadnja se odvija isključivo iz rasada u mesecima kad prođe opasnost od mrazeva, a vađenje se obavlja krajem septembra i u oktobru, pre mrazeva i obilnih kiša. Vadi se ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom. Ne sme se čuvati na hladnom mestu, nikako u frižideru, jer tada truli već mu više odgovaraju tamne, suve i ne previše hladne prostorije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар