Pre deset godina proglašena je biljkom budućnosti u srpskoj poljoprivredi, njena cena u prodaji bila je 1.000 dinara kilogram, a otkupna duplo veća od maline.Danas organizovani otkup srpske aronije ne postoji, prerađivači uvoze njen koncentrat iz Poljske, a domaći proizvođači se dovijaju prodajom onlajn ili na „kućnom pragu“, po pet puta nižoj ceni.
Umesto da do kupaca stiže u marketima, prethodno dovezena kamionima iz hladnjača, aronija ubrana na plantažama u Srbiji prodaje se isključivo na malo, a organizovanog otkupa nema godinama. Sve je manje, kako kažu poljoprivredni stručnjaci, i površina pod tim lekovitim voćem.- Interesovanja za podizanje novih zasada aronije praktično nema. Pre deset godina marketinški je dobro ispraćena i prodaja ploda tako i sadnog materijala. Ali, poslednjih pet-šest godina nema novih zasada, mnogi su zapušteni, a čak je došlo i do krčenja ranije podignutih. Proizvođači su pre svega nezadovoljni plasmanom, a ni od računice koja je bila pre deset godina, da će otkupna cena biti četiri, pet evra po kilogramu, nije bilo ništa – objašnjava Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.
Sami proizvođači se sećaju da su pre jedne decenije za jedan kilogram sveže aronije mogli da zarade 1.000 dinara. Sada, kako kažu, organizovanog otkupa nema, a iako većina njih aroniju gaji po principima organske proizvodnje, ni sa proizvodima od aronije poput soka ili džema, ne mogu da kao samostalna poljoprivredna gazdinstva uđu u velike markete.- Zbog toga, prodaja je, ko ima tu mogućnost, na onlajn pijacama ili na „kućnom pragu“, a cene su srozane. Sveža je 150 dinara za količine preko 50 kilograma, a 200 dinara za manje količine. Preprodavci je kupuju po ceni od 100 dinara, a na pijacama u zavisnosti od veličine grada ili turističkog mesta, aronija dostiže i do 500 dinara po kilogramu. Postoje tek sporadični slučajevi da se neko snašao, pa svoj godišnji prinos prodao malom proizvođaču. Ne otkupljuju je čak ni veliki proizvođači sokova, već uvoze koncentrat aronije iz Poljske, pa to koriste kao sirovinu za svoje proizvode – priča Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva „Šestović“.Seća se, kako kaže, priča stručnjaka kako je to biljka budućnosti, ali se ispostavilo da je otkup aronije prestao već druge godine nakon masovnog podizanja plantaža.
Na podneblju Srbije, inače, aronija se pokazala kao zahvalna biljka za gajenje, te kao dobar lek u poboljšanju zdravstvenog stanja i kao preventiva. Zbog obilja minerala, vitamina i antocijanina, ima širok spektar dobrog delovanja na zdravlje, poput anemije ili smanjenja oksidativnog stresa u mozgu, poboljšava varenje, reguliše krvni pritisak i pomaže u izbacivanju viška masnoća, snižava nivo holesterola i ima dobro antibakterijsko dejstvo.Uzgajivačima je jedino preostalo da je prerađuju i koliko-toliko zarade, tako da se na tržištu sada nudi obilje gotovih domaćih sokova, džemova, slatkog ili kolača od aronije.
– Daleko od toga da je to unosan biznis, ali jedini izlaz nam je bio „preradi pa zaradi“. Najviše se kupuju matični sok i džemovi. Cena pravog matičnog soka se kreće od 800 dinara kod malog proizvođača, dok je u prodavnicama on skuplji. Džemovi i slatko su od 300 do 500 dinara – kaže Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva „Šestović“.
