„Prethodnu 2019. godinu u Nektar grupi obeležio je ulazak u zasade organske jabuke. Otvorili smo voćnjak na 45 hektara, koji će za dve godine imati 114 hektara. Pola miliona evra, veliki je iskorak Nektara da ide u sopstvene zasade organskih jabuka. To je budućnost kompanije i projekat koji ima dugoročni potencijal“, ocenio je za „Novu ekonomiju“ direktor Nektar grupe Mihailo Janković, u čijem sastavu posluju Nectar, Heba, Fructal i Bio Panon. Ova poslednja kompanija je zajedničko ulaganje sa Global Seed u fabriku mlečnih organskih proizvoda u Čurugu i brend Farma Organica.
Prema preliminarnim podacima, Grupa će godinu završiti sa više od 110 miliona evra prihoda, tri odsto više nego prethodne godine, i rastom profitabilnosti od šest odsto. „Izvoz smo povećali i prinuđeni smo da razvijamo izvozna tržišta s obzirom na trend depopulacije u regionu. Izvozimo na 60 tržišta. Imamo kupce u Kini, otvorili smo tržište Beneluksa, nadamo se tržištu Abu Dabija. Odskora smo sa organskim asortimanom ušli u ruski maloprodajni lanac Azbuka ukusa, koji ima 150 premijum objekata u Moskvi“, navodi Janković. Kako kaže, kompanija ne beži od toga da raste kroz akvizicije i pomno prati situaciju u regionu, a i šire. U novu godinu kompanija ulazi sa svojom novoosnovanom fondacijom „Nije svejedno“, koja je usmerena na povratak dece prirodi, povećanje nataliteta i edukaciju u oblasti agrarnog poslovanja.
Ima li značajnijih promena na tržištu sokova u zemlji i regionu po pitanju omiljenog soka?
Slični su trendovi, možda se izdvaja Slovenija koja uvek sa trendovima ide malo ispred nas u priči o štetnosti šećera, održivosti poslovanja, recikliranju. Jedan od najdominantnijih trendova u svetu, a stiže i kod nas, jeste trend zdravog života. Ljudi žele da budu zdravi, žele da se osećaju dobro, sve više vode računa o tome šta unose u svoje telo, koji je sastav i poreklo tih proizvoda. Ako gledamo samo tržište Srbije, segment zdrave i organske hrane je niša, ali lako je videti da je neproporcionalno veliki deo polica u maloprodaji odvojen za te proizvode, upravo zato što je to rastuća kategorija. Kao što je čuveni hokejaš Vejn Grecki rekao: „Odličan hokejaš ne ide tamo gde pak jeste, već uvek tamo gde će pak biti“, naša je odluka bila da idemo u pravcu zdravih i organskih proizvoda, jer mislimo da je to definitivno budućnost. Mi smo u velikom broju kategorija hrane i pića lideri u regionu, ali svi nas prepoznaju po sokovima. To jeste 60% naših prihoda. Mi smo lideri i u „100 odsto sokovima“ i u nektarima, i tu povećavamo naše prisustvo i udeo. Postoji još jedan trend koji je izražen u Srbiji, i nije u skladu sa trendom zdrave hrane, a to je rast broja napitaka sa malim udelom voća koji su dosta jeftiniji od „100 odsto soka“. To pokazuje da ovde trend zdrave hrane još nije zaživeo punim plućima, iako verujemo da se to polako menja.
Prošle godine ste otvorili veliku plantažu organskih jabuka. Zašto jabuke?
Delišes hani smo kupili 2003. i uložili smo nekoliko desetina miliona evra u širenje kapaciteta za preradu voća. To je verovatno najveće postrojenje za preradu voća u ex-YU, sa kapacitetima za preradu od 120. 000 tona godišnje. Prerađujemo bukvalno sve kontinentalno voće i to koristimo za naše gotove proizvode i za kaše i koncentrate koje prodajemo proizvođačima širom sveta. Tražili smo lokaciju koja je relativno blizu fabrici i koja nije blizu industrijske zone i našli 114 hektara kod Vladičinog Hana za organsku jabuku. Primarno voće u Srbiji je jabuka. Jabuka se koristi i u sokovima, i u dečjoj hrani. U Sloveniji pravimo „frutek“ kašice, koje imaju dugu tradiciju. Čak pola te kategorije čine organski proizvodi. Mi smo dosad kupovali sirovine za organske kašice na tržištu, pa smo shvatili da je bolje da kontrolišemo u potpunosti proces jer potrošači žele da znaju odakle dolazi proizvod i kako se uzgaja.
Možda sad nije tema, ali brzo će leto i vi imate fabriku u Arilju, u srcu malinarskog kraja. Zanima me vaš stav povodom otkupne cene malina, redovnih protesta malinara i uznemirujućih snimaka voćara koji krče testerom voćnjake zbog niske otkupne cene.
Mi smo na svetskom tržištu prilično mali kao zemlja po količinama koje proizvodimo što se tiče voća. Kod maline je znatno drugačija situacija, jer se u našoj zemlji proizvede oko 15 odsto globalne prozvodnje. Imajući u vidu da se 95 odsto maline izvozi, inostrano tržište učestvuje u ceni otkupa, kao i činjenica da se u poslednjih pet godina malina gaji u zemljama gde nije bila prisutna. Imate danas Poljsku kao najveće tržište koje diktira cene, ali i pojavu novih proizvođača, npr. tržište BIH, značajno veće količine u Ukrajini. U zavisnosti od roda, koji je veći ili manji, u tim zemljama formira se tržišna cena. Danas se i u Srbiji povećala proizvodnja, pa imate neke krajeve koji do sada nikada nisu gajili malinu. Mi smo dali svoj doprinos u jačanju konkurentnosti našeg voća tako što smo organizovali udruženja ariljske maline i oblačinske višnje i inicirali sa proizvođačima proces sertifikacije geografskog porekla ariljske maline. Zajedno sa FAO, EBRD i Ministarstvom poljoprivrede smo ušli u tu proceduru jer želimo da diferenciramo srpske proizvode na svetskom tržištu i podignemo vrednost u očima potrošača. Lansirali smo sok od ariljske maline i oblačinske višnje i to je put kojim uz organsku proizvodnju želimo da idemo. Ako je globalni promet proizvoda sa geografskim poreklom preko 50 milijardi evra, to govori da je to pravac da diferenciramo ariljsku malinu i oblačinsku višnju. To treba da dovede do toga da se ariljska malina u budućnosti u otkupu plaća više, ali i potrošači moraju da prepoznaju vrednost ariljske maline u odnosu na drugu maline.
Vi ne uvozite malinu?
Mi uvozimo samo citruse, sve ostalo kupujemo na domaćem tržištu, čak i kad je na našu štetu. Dešavalo se sa jabukom pre dve godine da je domaća bila skuplja nego uvozna jabuka. Neke multinacionalne kompanije koje rade u Srbiji su tada kupovale kinesku jabuku. Mi smo svesno plaćali više jer smo smatrali da je odgovorno da podržimo domaće farmere, da podstaknemo domaću poljoprivredu i voćarstvo, iako smo mogli da kupimo na međunarodnom tržištu jeftiniju sirovinu.
Ceo intervju možete pročitati ovde: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/direktor-nektara-kupovali-smo-doma%C4%87e-jabuke-%C4%8Dak-i-kad-su-skuplje-od-uvoznih
