Terenskom proverom u samo nekoliko opština u Srbiji utvrđeno je da se veliki broj parcela ne koristi. Ideja je, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, da se takvo zemljište ustupi onima koji mogu da ga upotrebe, to jest da se takva zemlja da poljoprivrednicima u besplatni višegodišnji zakup.Branislav Nedimović kaže da je urađen popis kompletnog zemljišta i sa sigurnošću može da se kaže da je 540.000 hektara u državnom vlasištvu.Terenskom proverom korišćenja državnog zemljišta u Aleksandrovcu, Aleksincu, Beočinu i Smederevu utvrđeno je da se veliki broj parcela ne koristi i da su zapuštene.
Nedimović kaže kako je cilj da se takvo zemljište najpre identifikuje, a onda i ponudi zakupcima na besplatno korišćenje.
„Obradivo zemljište, pašnjaci, atari a sve što je napušteno stavljano je u funkciju. Našli smo oko 2.400 hektara koje nije u funkciji i ponudili ga ko želi da okrči. U prvih pet godina dobije dobija besplatno na korišćenje zemljište za krčenje. U narednih 25 godina imate povoljnije uslove da bi ste ostvarili prifot. To u suštini radimo u celoj Srbiji gde se krenulo sa davanjeom u zakup“, kaže Nedimović.
Kaže da ko želi to da prihvati ima višegodišnji zakup, a za novih 2.500 hektara i ima dosta zainteresovanih.Pre nekoliko dana raspisan je konkurs za nabavku traktora snage do 60 kilovata. Pola novca daje draža, a reč je o traktorima koji su sklopljeni u Srbiji.
Nedimović kaže da konkurs traje do 31. maja. Ukazujući da je prosečna starost traktora u Srbiji 19 godina, ministar dodaje da je mera pokrenuta sa ciljem da se ta starost smanji.
„Uslov je da traktor bude sklapan u Srbiji, gde imamo pet proizvođača: IMT, Solis u Boljevcu, Mahindru u Novom Sadu, beloruske i kineske traktore. Ako kupite taj traktor koji košta od 8.000-20.000 evra, država vam vraća pola novca. Pokriven je širok spektar ljudi i oni koji nisu obuhvaćeni Ipard sredstvima. U zadnjih 10 godina broj traktora je povećan za pet odsto a biće još novih poziva“, kaže ministar.
Navodi da će 2020. biće i drugih subvencija i podsticaja.
Govoreći o afričkoj kugi svinja, Nedimović napominje da mnogo toga može da se isplanira, ali na nešto poput te pojave ne može da se utiče.
„Borba protiv afričke svinjske kuge traje već dve i po godine. Rumunija i Bugarska su ygrožene, i Mađarska. Između Nemačke i Poljske postoji ograda. U avgustu smo imali dva incidenta s kugom u Mladenovcu, ali to smo sanirali. Protiv prirode se teško može, osim da se stave barijere, kao s Mađarskom zbog migranata“, kaže Nedimović.
