Miloš Stojanović po zanimanju je diplomirani inženjer zaštite bilja. Znanje stečeno tokom studija odmah je pretočio u praksu i to na svom poljoprivrednom gazdinstvu.
– Obrađujemo oko 10 hektara, bavimo se pretežno ratarstvom i uzgajamo kukuruz, lucerku i pšenicu. Uz to imamo i deset grla tovne junadi. Iza nas je teška godina, otkup je išao izuzetno sporo, ali smo imali sreću da pronađemo kupca i prodamo junad na vreme, tako da smo obezbedili sredstva za proširenje kapaciteta i kupovinu novih grla – kaže Stojanović.
Kako bi mogao da konkuriše za subvencije i pomoć države na koje ima pravo, posebno kao mlad poljoprivrednik, rešio je da registruje poljoprivredno gazdinstvo.
– Trenutno sam u procesu registracije i očekujem da ću za nekoliko meseci moći ravnopravno da konkurišem za subvencije i podsticaje koje Ministarstvo poljoprivrede izdvaja za mlade poljoprivrednike.
Stojanović ističe da je obrazovanje, posebno mladih domaćina, izuzetno važno. Lično njemu su studije pomogle, ne samo da više nauči o samoj poljoprivrednoj proizvodnji, već i za sticanje samopouzdanja.
– Većina mladih ljudi danas sumnja u obrazovanje i sticanje znanja, naročito ako se radi o poljoprivredi, misleći da je povezano samo sa fizičkim radom koji nije dovoljno plaćen. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da to nije tako – ističe naš sagovornik koji je ovog leta učestvovao na smotri naučnih radova studenata agronomije u Čačku.
– Smotra naučnih radova studenata agronomije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Agronomskog fakulteta u Čačku, bila je organizovana od 14. do
16. avgusta. Prezentovao sam rad pod nazivom „Hormonalni faktori rasta i razvića rasada paradajza“ u kome sam zajedno sa svojim mentorom dr Ivicom Stančićem istraživao uticaj fitohormona, auksina i giberelina u različitim koncentracijama, najpre u pogledu uticaja na klijavost semena, a kasnije i njihovo delovanje na rasad – kaže Stojanović koji je ponosan na postignute rezultate.
– Na osnovu rezultata dobijenih u ovom istraživanju može se zaključiti da je primenom fitohormona, najpre auksina postignut procenat klijavosti semena od
98.50%, a onda primenom GA3 + KNO3 procenat klijavosti od čak 100 %. Takođe, u fazi intenzivnog porasta primenom auksina preko lista nakon pet dana postignuti bolji rezultati za 17 % po svim praćenim parametrima, a kod primene giberelina čak od 30%. Praćeni parametri su bili:
dužina internodije (mm), visina biljke (mm), masa biljke (g), masa korena (g), masa stabla (g), masa lista (g), broj listova. Tokom školovanja ovaj mladi stručnjak sretao se sa različitim izazovima. Sada, sa diplomom u džepu, našao se pred novim zadatkom – da stečeno znanje primeni i u praksi.
– Iskreno mislim da ocena nije merilo znanja, ali itekako ume da motiviše, bilo da je dobra ili loša. Smatram da je najvažnije da se znanje stečeno na studijama primeni i poveže u praksi, što je možda i najveći izazov. Mislim da su želja za uspehom, motivacija, disciplina ali i ideje te koje prave razliku i guraju napred.
Pored znanja iz oblasti poljoprivrede, ovaj mladi čovek je tokom studija bio angažovan i u studentskom parlamentu, u časopisu „Korak dalje“, ali i u mnogim drugim oblastima pa i u humanitarnim akcijama.
– Za studentske dane me vežu izuzetno lepe uspomene. Pored učenja i sticanja formalnog znanja, bio sam izabran za predsednika studentskog parlamenta. Bio sam glavni i odgovorni urednik časopisa „Korak dalje“. To je prvi studentski poljoprivredni časopis u Srbiji, koji smo objavili uz podršku profesora i rukovodstva Visoke poljoprivredno prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju – kaže Stojanović i ističe: – Uspeli smo da časopis predstavimo u
medijima, gostovali smo u mnogim poljoprivrednim emisijama, a imali smo i tu čast da brojni portali prenesu našu ideju, rad i zalaganje. Isplatilo se višestruko, postali smo bogatiji za jedno veliko iskustvo i stekli brojna poznanstava. Časopis je izuzetno dobra ideja sprovedena u delo i nadam se da će na njemu nastaviti da rade i naredne generacije studenata.Iako mlad po godinama, Miloš je stekao brojna iskustva tokom studija, ali i naučio da je stalno usavršavanje neophodan preduslov ako želite da budete uspešni bez obzira kojim se poslom bavite.
– Naučio sam da u životu ne treba okretati glavu pred problemom već se s njima suočiti. Tokom svih ovih godina i različitih životnih okolnosti, prošao sam kroz razne izazove koji su uticali na mene kao ličnost, ali i na sticanje samopouzdanja, koje mi je izuzetno značilo u javnim nastupima koje sam imao. Stalno čitam, jer smatram da je to veoma bitno zbog načina izražavanja i bogaćenju sopstvenog vokabulara.
I dok se mnogi mladi ljudi žale kako je u Srbiji teško naći dobar posao, Stojanović smatra da je potrebno postaviti sebi cilj, a potom predano raditi i rezultati neće izostati.- Svako ko ima jasan cilj pred sobom, a pritom neumorno radi na tome, bilo gde da se nalazi, pronalaženje posla mu neće biti problem. Odmah nakon završetka fakulteta sam dobio posao i time potvrdio da je moj trud, rad i zalaganje neko primetio. To je i najvažnije da mladi ljudi shvate
da trud nije uzaludan i da će se kad tad isplatiti – smatra Stojanović koji ispred sebe stalno postavlja nove ciljeve i izazove, jer je to preduslov da se razvija kao stručnjak, ali i čovek.
– Osim kratkoročnih ciljeva i svakodnevnih izazova koje sam sebi postavljam, krajnji cilj je neprekidno učenje i usavršavanje, sticanje znanja, veština i životnog
iskustva kako bi stasao u dobrog čoveka i kreirao svoju poslovnu karijeru na najbolji mogući način – zaključuje Miloš Stojanović.
Izvor: Agrobiznis magazin
