Oprezan je Dragan Marković kada nas prima u kuću, odnosno ne u kuću, nego samo u dvorište. Otvara kapiju, da ne dodirujemo kvaku, i seda za sto na metar i po-dva razdaljine. Sad, u ovoj situaciju, oslonio se na osamdesetak vrsti lekovitog bilja u svojoj bašti. Inače, lekovito bilje bere po celoj Srbiji, a poneko nalazi i u inostranstvu, na primer u mestu Žvinje poviše Igala u Crnoj Gori. Branjem bilja bavi se već 40 godina. Svaku travčicu poznaje u dušu, pa za ovo vreme – bolje reći nevreme – preporučuje sijerušu, srčenjak, belu imelu i nadasve pečurku reiši.
Ove biljke i pečurka reiši imaju širok spektar dejstva. Od sijeruše se koristi koren biljke koja raste na svim zapuštenim livadama. Za obične ljude, to je običan korov, a za mene lekovita travka. Znaju to i seljaci. Sijeruša je dobra naročito za žene, protiv cista, mioma, uspostavlja hormonsku ravnotežu, reguliše ciklus i rad štitaste žlezde, a muškarci treba da je koriste zbog prostate. Srčenjak je odličan za infekciju grla, a zaustavlja i krvarenja i proliv. Bela imela reguliše krvni pritisak, pojačava cirkulaciju, sagoreva loše masti u organizmu i sprečava srčani udar. Ipak, ništa ne može da se poredi sa pečurkom reiši, latinski naziv ganoderma lucidum. Berem je ovde, u okolini Kragujevca, putem od Šumarica sve do Gornjeg Milanovca, a ima je i na Goliji. Sušena i seckana, pa kad odleži u alkoholu, nema ništa bolje od te tinkture. Ne leče ove biljke koronu, da me ljudi pogrešno ne shvate, ali snaže imunitet, a kad neko ima jak imunitet, lakše će da prebrodi sve muke – objašnjava naš sagovornik, koga teško možemo da prekinemo kad počne da priča o svim svojstvima lekovitog bilja.
Prvu knjigu o lekovitom bilju, Dragan Marković (1952) kupio je 1973. godine – Gostruški, Tucakov, Mijatović. Sada u svojoj kući u Šumaricama ima pravu biblioteku: više od 150 knjiga o lekovitom bilju, dvadesetak knjiga o farmakologiji i fiziologiji, desetak enciklopedija i nebrojeno časopisa i novinskih članaka o poljoprivredi.
Ima dobrih travara koji se više oslanjaju na iskustvo, a ja volim da učim. Za tri godine sam upoznao sve lekovito bilje koje raste kod nas, koje je opisano u literaturi, više do 350 vrsta. Poznajem svojstva i oko pedesetak biljaka koje ne rastu na ovom podneblju. Obučio sam petnaestak učenika, ali niko ne može da da bere brzo kao ja. U početku mi je travarstvo bilo hobi, a više od 20 godina se bavim komercijalnom prodajom. Iz svih republika bivše Jugoslavije dolaze kod mene, šaljem mnogo paketa po celoj Srbiji, a imam i tezgu na glavnoj kragujevačkoj pijaci. Desi se ponekad da za dan zaradim pola penzije – kaže Dragan.
Srbija je veliki rasadnik lekovitog bilja, navodi naš sagovornik. Na Pešteri bere sitnu crvenu mlečiku, meduniku, valerijanu, kantarion i pelin, na Staroj planini srčenjak i miloduh, na Kopaoniku virak, list borovnice, podubicu i kičicu, na Goliji jagorčevinu, majčinu dušicu koje ima u izobilju, pa vranilovu travu i lincuru koju je teško naći.
Teško mi je, ovako na brzaka, svega da se setim, ali da vam kažem šta je još dobro. Šipurak je odličan, u plodu te biljke ima najviše vitamina „c“, cvet zove pun je vitamina „b“, a vitamina „a“ ima dosta u šargarepi. Pečurka čaga i propolis su dobra kombinacija. Da ne zaboravim koren maslačka i prečicu koji su izvrsni za jetru. Treba uzimati sve što jača jetru, jer jetra je laboratoriji života – objašnjava Dragan, koji od lekovitog bilja pravi sve, čajeve, tinkture, kreme…
Dragan Marković je po struci ekonomista, završio je višu školu u Kragujevcu, a ima i dve godine Mašinskog fakulteta. Penzionisao se 2014. godine. Radio je u fabrici lanaca „Filip Kljajić“, gde je, kaže, konstruisao najduži lanac za termoelektranu u Obrenovcu. Voli da slika, izmišlja viceve, a ume i da imitira glasove životinja. Srođen je sa prirodom, od koje uzima samo ono što čoveku treba i pomaže, ne više.
Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/450751/Travke-ne-lece-koronu-ali-snaze-imunitet
