Lantana (lat. lantana camara), je žbunasta biljka koja potiče iz tropskih predela Srednje Amerike. Obožava sunce i prelep je ukras kako na terasi, tako i u bašti sa stabljikom koja formira okruglu krošnju ili žbun. Postoje i polegle forme koje su odlične za pokrivanje površina, jer rastu do 20 cm u visinu, kao i viseće sorte koje imaju svoje mesto u žardinjerama i visećim saksijama. Za koju god da se odlučite, nećete pogrešiti jer je lantana veoma zahvalna za gajenje, ne traži mnogo pažnje i na osunčanoj terasi će celo leto izgledati raskošno uz vatromet boja svojih raskošnih cvetova.
Kako se razmnožava?
Lantana se razmnožava semenom, ili skidanjem reznica. Ožiljava se na temperaturama iznad 20°C uz upotrebu hormona za zelene reznice. Prilikom sadnje koristite tresetne supstrate, mada ova biljka dobro podnosi i tlo slabijeg kvaliteta, ali je veoma važno da je zemlja dobro propusna za vodu, i ako je moguće da pH bude malo kiseliji. Velike baštenske saksije su idealne za ovaj žbun koji ih ispunjava od same osnove i pravi pravu cvetnu loptu. Ukoliko
sadite lantanu direktno u zemlju birajte sunčane delove bašte, ili dvorišta. Tokom zime usled jakih mrazeva može da se dogodi da nadzemni deo biljke propadne i osuši se, ali neka vas to ne brine, jer već na proleće počeće da niču novi izdanci.
Cveta od sredine maja do kasne jeseni, odnosno sve dok je temperatura iznad 16 stepeni. Boje cvetova su različite od nežno žute do zagasito crvene. Većina sorti nema poseban miris, ali ima i onih koje imaju malo jači i oporiji miris, nalik limunu. Kod pojedinih sorti posle cvetanja pojavljuju se bobice koje
treba ukloniti. Postoje i vrste lantane čiji cvetovi čudesno menjaju boju. Za ovaj fenomen odgovorni su biljni pigmenti, koji se nagomilavaju kako biljka stari što dovodi do promene boje cveta najčešće od svetlije ka tamnijoj nijansi. Sorte koje izraženije menjaju boju su „Prof. Raoux“ koja u početku ima žute cvetove koji kasnije postaju narandžasti. Zdrava biljka prepoznaje se po sjajnim, tamnozelenim listovima i mnoštvu cvetnih pupoljaka. Pored toga biljka treba da je dobro razgranata.
Ako ispod leže uveli, žuti listovi, to je znak da je biljka suva, ili da je duže vreme bila na mračnom mestu. Na dobro odabranom sunčanom mestu
uz malo nege, uklanjanja precvetalih delova i redovno šišanje lantana bujno raste i prilično je otporna na bolesti i štetočine. Ova biljka zahteva umereno zalivanje bez natapanja. Osetljiva je na krečnjak u vodi pa treba izbegavati zalivanje hlorisanom vodom koja može da dovede do pojave tamnobraon oboljenja na rubu lista. Zato se preporučuje zalivanje kišnicom. Tokom faze rasta potrebno je biljku lagano prihranjivati. Stručnjaci preporučuju vodorastvorljivo đubrivo, i to 2 grama đubriva na 1 litar vode svako treće zalivanje. Iako važi za prilično otpornu biljku i lantana može da oboli. Najčešće je napada pepelnica. Infekcija nastaje usled spora gljivica pepelnice koje prenosi vetar i koje se dobro šire po vlažnoj klimi. Kako prepoznati ovu bolest?
U slučaju bolesti na listovima se pojavljuje bela, prašnjava skrama što dovodi do gubitka boje, listovi postaju smeđi i odumiru. Najbolji način za borbu protiv ove bolesti je da biljku održavate suvom i da je redovno šišate makazama za vinovu lozu. Pre šišanja obavezno sterilišite makaze, a prilikom orezivanja uklonite osušene grane i ceo žbun malo spustite kako ne bi izgubio na kompaktnosti. Orezivanje se preporučuje već na početku sezone, kad biljka izađe
iz zimskog mirovanja, a kasnije je samo pomalo šišajte. Poslednje orezivanje pre zime treba obaviti u oktobru, kako bi se na proleće ponovo formirali novi izdanci i listovi. Međutim, kako kažu stručnjaci, najbitnije je da vodite računa da prilikom zalivanja ne kvasite listove biljke, a obolele delove odmah uklonite.
Kada su u pitanju štetočine lantanu napadaju bele mušice. Da biste svoje cveće zaštitili od ovih napasti preporučuje se postavljanje žute trake kojima ćete uspešno eliminisati ove nepoželjne insekte. Ukoliko vidite delimično izgrižene listove po ivici, rupe i sluzav trag to znači da su vaše cveće napali puževi. Preko dana ih nema i obično izlaze uveče ili tokom noću da se hrane, a lantana im zbog svoje gustine pruža dobar zaklon. Najbolje je puževe skupljati ručno uveče, ili rano ujutru kada napadnu biljku.
Izvor: Agrobiznis magazin
