Među značajnim oboljenjima višnje spadaju: prouzrokovač pegavosti lista višnje (Blumeriella jaapii, sin. Coccomyces hiemalis), prouzrokovač sušenja cvetova,
grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća (Monilia laxa). Blumeriella jaapii javlja se u manjem, ili većem intenzitetu u svim rejonima gajenja višnje i trešnje širom sveta.
Na teritoriji Republike Srbije najintenzivnija pojava ovog patogena je u Vinči, Prokuplju, Merošini i Leskovcu. S obzirom da dolazim iz sela Šišince, koje je poznato po proizvodnji višanja, želim da istaknem da štete mogu biti velike ukoliko se ne sprovedu adekvatne mere zaštite. Štete se ogledaju u tome
što patogen prouzrokuje prevremeno opadanje lišća, plodovi ostaju sitniji, teško sazrevaju, takođe dolazi do ometanja formiranja cvetnih pupoljaka za narednu vegetaciju. Nakon opadanja lišća, biljke se bore i dolazi do ponovnog listanja (retrovegetacije), pa samim tim se troše rezerve hrane, pri čemu biljke postaju osetljive na niske temperature, i može doći do njihovog izmrzavanja i izostajanja roda za narednu vegetaciju. Simptomi se manifestuju na lišću. Na licu lista se pojavljuju sitne, okrugle crvenkastopurpurne pege. U početku se formira mali broj pega, a kasnije sa razvojem oboljenja, je znatno veći broj pega. Na naličju lišća u vlažnim uslovima može se videti beličasta prevlaka koju čine konidije gljive. Obično tokom sredine maja i početkom juna počinju listovi da žute, a tokom jula i avgusta dolazi do opadanja lišća.
Blumeriella jaapii prezimljava u opalom lišću. U proleće na miceliji u opalom lišću gljiva formira otvorena plodonosna tela (Apotecije), a u njima askusi sa askosporama. Askospore se rasejavaju vetrom i one su odgovorne za primarne infekcije. Period oslobađanja askospora je razvučen i traje od 4-6 nedelja. Primarne infekcije se mogu očekivati ako su ostvareni povoljni vremenski uslovi u fenofazi precvetavanja. Nakon ostvarenja primarne infekcije gljiva
se razvija bespolnim putem pomoću konidija koje se rasejavaju kišnim kapima i koje obezbeđuju sekundarne infekcije.
Mere suzbijanja obuhvataju gajenje otpornih sorti, sakupljanje i uništavanje opalog lišća (smanjuje inoculum, ali ne suzbije patogena iz razloga što u okviru voćnjaka mimožemo da uklonimo lišće, međutim iz susednog voćnjaka vetar raznosi askospore, pri čemu će opet doći do infekcije, a nakon toga i do pojave
simptoma), osnovna mera je primena fungicida. Za zaštitom treba krenuti od fenofaze precvetavanja, jer tada imamo formirane listove, za ovu namenu primeniti a.s mankozeb (Dithane…).
Sledeći tretman je za 10 do 14 dana primenom a.s dodin (Syllit, Agrodin), naredni tretman za 14 dana a.s kaptan (Capi, Kaptan…). Ukoliko su češće padavine navedeni intervali su kraći, ili obratno. Nakon berbe treba primeniti a.s dodin kako bi smo sprečili opadanje lišća pri čemu biljke ulaze pripremljene u zimski
period i ne dolazi do izmrzavanja. Monilinia laxa u kišovitim godinama nanosi značajne gubitke u proizvodnji višanja. Simptomi oboljenja ispoljavaju se na cvetovima, letorastima, grančicama i plodovima. Monilinia laxa prezimljava u vidu micelije u rak ranama, ili u mumificiranim plodovima. Patogen prodire kroz
žig tučka, zatim prelazi na peteljku a potom na letoraste koje može prstenasto da zahvati pri čemu dolazi do sušenja letorasta a kasnije i do pojave rak rana. Trulež plodova javlja se tokom perioda sazrevanja. Inficirani plodovi trule, a na njima dolazi do sporulacije patogena u vidu koncentričnih krugova-sporodohija.
Optimalne temperature za ostvari vanje infekcije se kreću u intervalu od 22-25 °C, sa vlaženjem cveta 3-4 časa. Ukoliko su niže temperature potrebno je da kišni period traje duže. Mere zaštite od Monilinia laxa podrazumevaju agrotehničke, pomotehničke i hemijske mere. Preventivne mere obuhvataju formiranje uzgojnog oblika koji će da obezbedi provetravanje krošnje, orezivanje i spaljivanje zaraženih grančica, sprečiti povređivanje plodova od štetnih insekata
(imago trešnjine muve raznosi konidije). Od hemijskih mera preporučuje se tretman tokom mirovanja vegetacije primenom neoragnskih jedinjenja bakra kako bi smanjili inokulum. Međutim prvi tretman treba obaviti u fenofazi “beli baloni“ (otvoreno 5% cvetova), za ovu namenu preporučujem primenu a.s ciprodinil
(Cormax, Calcio, Neon), drugo u cvetanju a.s tebukonazol (Tebukon, Akord…), i treće u precvetavanju a.s boskalid+piraklostrobin (Signum, Markiz…). Za
suzbijanje truleži ploda potrebno je izvesti jedno do dva tretiranja počevši od početka zrenja plodova višnje i to za prvi tretman a.s tiofanat (Funomil) ili
boskalid+piraklostrobin, a za drugi 7 dana pre berbe a.s fludioksonil (Mili, Flux).
Od značajnih štetočina višnje tre-ba istaći trešnjinu muvu (Rhagoletis cerasi), crna trešljina vaš (Myzus cerasi), Aculus fockeui. Trešnjina muva predstavlja značajnu štetočinu višnje. Javlja se svake godine. Prezimljava u vidu L3 u puparijumu u zemljištu. U našim agroekološkim uslovima ima jednu generaciju godišnje. U proleće se pretvara u lutku, a nakon toga dolazi do eklozije imaga. Imago leti od polovine maja i dopunski se hrani nektarom biljaka. Let imaga je razvučen i traje do polovine jula. Po izletanju imaga, 10-15 dana kasnije, ženke postaju polno zrele i počinju sa polaganjem jaja u plodove.
Ženka legalicom pravi ubode na plodu i polaže jaja ispod epidermisa, a embrionalno razviće traje od 6 do 12 dana. Nakon embrionalnog razvića larva se pili i hrani mezokarpom ploda. Najčešće jedna larva oštećuje jedan plod, međutim može se naći i više larvi u plodu. Razvoj larve traje oko 30 dana. Posle toga larva napušta plod i pada na zemljište i kao odrasla larva u puparijumu ostaje do proleća. Suzbijanje ove štetočine zahteva površinsku obradu zemljišta na
dubini do 10 cm (smanjiti brojnost populacije), pratiti let imaga žutim lovnim klopkama i na osnovu toga odrediti rokove suzbijanja i na kraju primenu insekticida. Prvi tretman treba sprovesti u vreme leta imaga a.s cipermetrin (Cythrin), a.s deltametrin (Decis Expert).
Drugi tretman u fenofazi promene boje ploda a.s acetamiprid (Afinex), u vreme sazrevanja ploda a.s cijantanilprol (Exirel) sa karencom od 7 dana, što ukazuje da ukoliko ima potrebe za suzbijanje ove štetočine 7 dana pre berbe, može se primeniti opet a.s cijantranilprol. U svetu se sve više koriste bioinsekticidi, tačnije parazitna gljiva Beauveria bassiana. Lisne vaši se suzbijaju primenom mineralnih ulja tokom mirovanja vegetacije s obzirom da prezimljavaju u vidu
stadijuma crnih jaja. Prvi tretman u vreme precvetavanja višnje a.s acetamiprid, drugi tretman a.s lambda-cihalotrin, treći tretman u vreme promene
boje ploda a.s acetamiprid. Aculus fockeui je eriofidna grinja koja napada višnju, trešnju i šljivu. Prezimljava u stadijumu odrasle ženke na višnji i trešnji . Napadu ove štetočine pogoduje suvo i toplo vreme tokom leta. Simptomi se manifestuju na listu, pri čemu list menja boju, ivice lista se uvijaju i počinje list da bronza. Tako da tokom leta ukoliko se ne sprovodi hemijska zaštita može doći do opadanja lišća.
U precvetavanju možemo primeniti a.s abamektin (Akaristop) tokom noćnih sati. Posle berbe primeniti a.s piridaben (Sanmite), ovim akaricidom možemo smanjiti brojnost populacije grinje koja će otići na prezimljavanje.
Izvor: Agrobiznis magazin
