Topao ili hladan, sa limunom, šećerom, medom ili mlekom čaj je već vekovima najomiljenije piće širom sveta. Iako su po tradicionalnom ispijanju čaja u pet
popodne najpoznatiji Englezi, istorija beleži da su se čajevi ispijali u Kini 200 godina pre nove ere. Zbog čajeva su se vodili ratovi, a najveći potrošači osim naravno Engleza, su Rusi i Turci. Srbi nisu baš ljubitelji čaja koji se mahom konzumiraju kad smo bolesni, ali zato postoji viševekovna tradicija prikupljanja lekovitih trava za lečenje u vidu čaja. Jedna smo od retkih zemalja koja je izuzetno bogata najrazličitijim lekovitim biljkama, što bi kako smatraju stručnjaci, mogao da bude naš izvozni adut na svetskom tržištu čaja.
Ruši predrasude
Skupljanjem biljaka i njihovom pripremom za čuvanje i čajeve, kako se veruje, mahom se bave dokone bakice koje se razumeju u lekovite travke. Ovu predrasudu ruši Luka Ristić, mlad i sposoban momak koji je u čajevima vidi i unosan biznis. Spletom životnih okolnosti od nesuđenog fudbalera postao je fitoterapeut ili narodski rečeno – travar.
– Rođen sam i odrastao u Beogradu u sportskoj porodici pa sam od malih nogu usmeravan ka sportu. Od ranog detinjstva aktivno sam se bavio fudbalom i kao i većina klinca maštao da jednog dana postanem slavan fudbaler. Ali, moje snove su osujetile povrede i teška srca sam morao da se odreknem karijere profesionalnog sportiste – počinje priču za Agrobiznis magazin Luka Ristić.
Ali, kako naš narod kaže, kad se jedna vrata zatvore, Bog otvori prozor. Povrede su ga udaljile sa fudbalskog terena, ali se otvorila mogućnost da se ozbiljnije pozabavi zdravom ishranom, fitnesom i travarstvom.
– Zdrava ishrana, a posebno travarstvo je moja druga velika ljubav. Kako nisam imao ama baš nikakva iskustva na ovom polju posle zvanja sertifikovanog nutricioniste i fitnes personalnog trenera rešio sam da naučim više i o lekovitim travama. Obuku za fitoterapeuta završio sam na Akademiji ‘Quanttes’ i čitav svet lekovitih biljaka otvorio se ispred mene. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da za bavljenje ovim poslom znanje o čajevima je poželjno, ali ne i neophodno. Potrebna je edukacija, ljubav i želja da otkrijete tajne čudesnog sveta biljaka koje nam je priroda podarila – rekao je naš sagovornik.
To mu je dalo ideju da pokrene prodaju mešavina čajeva mahom one koji žele da poboljšaju kvalitet sopstvenog života.
– U decembru 2015. otvorio sam firmu „Lookin fit“ za pakovanje i prodaju čajeva. Kao i u svakom poslu, proizvodni pogon se vremenom razvijao i napredovao. Prošao je sve potrebne provere i dobio odgovarajuće sertifikate za nesmetano obavljanje delatnosti po najvišim standardima.
Kvalitet na prvom mestu
Srbija je bogata lekovitim travama, ali nažalost, kako kaže naš sagovornik još uvek nemaju mesto koje im pripada u ljudskoj upotrebi. Ipak, on je entuzijasta i veruje da uloženi trud mora da se isplati kad – tad.
– Čajeve nabavljam direktno od ljudi koji se bave uzgajanjem lekovitog bilja na teritoriji Srbije. Jedan deo biljaka uvozim jer su kod nas ugrožene te biljne vrste, pa je samim tim i zabranjena njihova eksploatacija – otkriva Luka i ističe da svojim potrošačima pre svega želi da ponudi kvalitet. Zato su serije čajeva manjeg obima kako bi stalno bili sveži. Čajevi se pakuju ručno u kontrolisan im i sterilnim uslovima, u proizvodnom pogonu koji je prošao sve potrebne kontrole. Prvi i jedini smo u Srbiji koji čajeve pakuju u stojeće papirne kese sa „prozorom“ kroz koji se vidi sadržaj. Ciljna grupa su ljudi koji preventivno vode računa o svom zdravlju, ali i oni koji su se susreli sa zdravstvenim problemom koji žele da otklone.
U ponudi je sedam pažljivo odabranih čajnih mešavina od organski uzgajanih lekovitih trava. Pored čajeva za muškarce ili protiv urinarnih infekcija koje muče oba pola, tu su i čajevi za detoksikaciju, protiv zatvora, ali i za relaksaciju.
– Informacije o svakom pojedinačnom čaju možete videti na našem sajtu www. lookin-fit.com preko koga je moguće i naručiti ono što vam treba. Naši čajevi se prodaju i prodavnicama zdrave hrane i Prima apotekama. Sve u svemu, zdravlje nam je dostupno, a na nama je koliko smo spremni da prihvatimo minimalne korekcije u našem životu radi maksimalnih benefita koje nam je priroda obezbedila – zaključuje naš sagovornik.
Izvor:Agrobiznis magazin