Dok se sela po Srbiji ubrzano prazne, ima i onih koji budućnost vide upravo u ruralnim sredinama. Međutim, malo je primera ljudi koji su brzi tempo urbane svakodnevnice zamenili seoskom idilom. Jedan Novosađanin više od decenije uspešno balansira između ove dve opcije. Kao gradsko dete, koje nikad nije imalo kontakata sa poslovima na polju, u jednom trenutku života odlučio je da se posveti i poljoprivredi. Nakon naporne radne nedelje u gradu gde je okružen svetom interneta i informacionih sistema, odušak nalazi u ataru svoje porodice. Upravo ta sredina mu je iznedrila brojne dogodovštine. Od borbe za bolji plasman na domaćem tržištu, elementarnih nepogoda, do jurnjave za lopovima.
Četrdesetdvogodišnji Ognjan Ilić je inženjer za računarske mreže i zaposlen je u Arhivu Vojvodine. Pored profesionalnog poziva on je i predsednik Udruženja proizvođača lešnika Srbije. Dvanaest godina se bavi voćarstvom na svom poljoprivrednom gazdinstvu u selu Živica blizu Požarevca. Oženjen je i ima sina.Pošto je želeo da sačuva svoju dedovinu koja je udaljena oko 200 kilometara od najvećeg grada Vojvodine, odlučio je da se posveti proizvodnji lešnika. Kuća sa okućnicom je ubrzo živnula, a na 2,5 hektara počeo je uzgoj popularnog koštunjavog voća.
– Nisam imao iskustva i početak je bio težak. Postojala je jedna leska u dvorištu koja je uvek davala značajnu količinu roda, pa sam na osnovu toga zaključio da ću, ukoliko zasadim drvo leske u ataru, imati dobre rezultate. Nazvao sam magistra Aleksandra Stojanovića iz Poljoprivredne stručne službe u Požarevcu koji me je posavetovao i posle nadgledao proces sadnje – kaže Ilić.
Mladi novosadski inženjer je prvo obavio duboko oranje, nakon toga je nađubrio zemlju mineralnim i stajnim đubrivom, a onda je istanjirao zemljište. Posle toga je zasadio 500 sadnica po hektaru. Kako kaže, „Bog ga je pogledao“, jer je sledeća godina bila kišna i sadnice su se većinom primile.Sam proces proizvodnje lešnika se sastoji u prihrani zemljišta, orezivanju leske i njenoj zaštiti, sakupljanju lešnika, sušenju ploda, a u sušnom periodu neophodno je i navodnjavanje.
Ubrzo se suočio sa prvim problemima, koji su možda delovali banalno, ali za one bez iskustva ipak ozbiljno.
– Nisam znao da razaznam šta je korov, a šta leska, jer korov mnogo brže raste. Srećom, lako sam naučio da ih razlikujem na osnovu boje i oblika lista. Kupio sam trimer i počeo oprezno da kosim sve oko leske – priseća se Ognjan kroz smeh svojih početaka u poljoprivredi.
Ali izazovima tu nije bilo kraja. Neočekivana dešavanja počela su da se nižu. Od krađe lešnika, požara, pa sve do nedostatka radne snage.
– Prvo sam zbog masovne krađe sadnica izgubio oko 20 odsto zasada, da bi sledeće godine vatra zahvatila leskarnik. Komšija je zapalio biljne ostatke svoje pšenice i zbog njegove nepažnje plamen je prešao na obližnje parcele. Izgorelo je 30 odsto zasada – kaže naš današnji sagovornik.Nedavno je Ognjan na njivi zatekao lopova na delu dok mu je krao lešnik. Nakon jurnjave ga je sustigao i zadržao dok nije stigla policija. Osumnjičeni je priznao krivicu, a u njegovoj kući tokom pretresa pronašli su oko 40 kilograma ovog koštunjavog voća.
– Pokrenut je krivični postupak pred sudom od strane države, pošto u istražnom postupku imamo priznanje okrivljenog, kradenu robu, svedoke i prijavu policiji za koju imam samo reči hvale. Očekujem da će sud brzo presuditi – kaže Ilić
Trenutno mu je problem pronalaženje radnika. Rešenje za radnu snagu vidi u automatizaciji proizvodnje. Zato je nedavno nabavio mašinu za sakupljanje lešnika.
Takođe, osnovao je Udruženje proizvođača lešnika Srbije, čiji je predsednik. Cilj im je da se poboljša i olakša saradnja među proizvođačima u državi i da se uspešnije promoviše kvalitet domaćeg lešnika koji je bolji od uvoznog. Trenutno broje 200 članova.Sagovornik portala mojnovisad.com tvrdi da mnogi i ne znaju da lešnik zbog svog nutritivnog sastava doprinosi očuvanju zdravlja čoveka. Sprečava kardiovaskularne bolesti, smanjuje rizik od nastanka tumora, poboljšava pamćenje, smanjuje loš holesterol, jača imunitet, pomaže u borbi protiv slobodnih radikala i utiče na zdrav razvoj fetusa. U sirovom stanju sadrži vitamine B i E, proteine, minerale i folne kiseline.
Bez obzira na sve izazove, ovaj Novosađanin ne namerava da odustane od poljoprivredne delatnosti. Godišnje proizvede oko dve tone lešnika u ljusci po hektaru.
A koliko je jaka ljubav prema onome što radi, govori i činjenica da ga ne sprečava ni alergija na ambroziju koja mu najveće zdravstvene probleme stvara upravo prilikom sakupljanja lešnika.
– Iz kancelarije u Arhivu Vojvodine izlazim motivisan jer znam da idem u njivu. Taj prelazak sa psihičkog na fizički rad pričinjava mi zadovoljstvo. Nadam se da ću posao proizvodnje lešnika i ujedno očuvanje dedovine, jednog dana preneti na sina, koji će nastaviti porodičnu tradiciju – završava svoju priču Ognjan Ilić.
Izvor:http://www.mojnovisad.com/vesti/kako-je-novosadski-inzenjer-uhvatio-kradljivca-lesnika-u-okolini-pozarevca-id35973.html
