Kada je reč o šećernoj repi u svetu i kod nas beleži se trend smanjenja proizvodnje. Mada bi najava deficita šećera na svetskom tržištu mogla biti šansa za domaće proizvođače tako da su očekivanja da će ove godine proizvođači slatkog korena imati više interesovanja za setvu te ratarske kulture. Region zapadne Bačke nekada je bilo područje poznato po proizvodnji slatkog korena. Setvene površine poslednjih godina su prepolovljene međutim i dalje ima ratara koji istrajavaju u toj proizvodnji. Reporter: Poršle godine na teritoriji zapadne Bačke šećernom repom bilo je posejano oko 7000 hektara. Iako se površine pod šećernom repom smanjuju poljoprivrednici koji će sejati repu pripremaju se za ovogodišnju setvu slatkog korena. Goran Firanj poljopribrednik salaši Nenadić: Njiva je spremljena, bila je žitnica, ugarena je, pođubrena, ponovo uzorana, spremna tako da se ja nadam da sam taj deo odradio kako valja. Reporter: Šećerna repa još uvek je ratarska kultura koja proozvođačima donosi zaradu. Zvonko Lukić: Moja porodica ostaje u proizvodnji šećerne repe sa istim površinama. Da li smo u pravu to nismo sigurni, pokušaćemo čisto zbog plodoreda, tako da pokušavamo finansijski da imamo neke koristi. Goran Firanj: Repa ipak donosi najviše novaca ukoliko uspe. Kod nje su kritične te prve faze ako preboli nicanje, kasne prolećne mrazeve, ili napad pipe, najbolje podnosi neke ekstremne temperature u odnosu na druge kulture i ako je sve u redu najviše novca ima na njoj. Reporter: Šećerane ovogodišnju setvu ugovaraju po ceni od 34 evra po toni. U Srbiji je pre nekoliko godina repa sejana na oko 70,000 hektara a prošle godine te površine bile su tek 28,000
Izvor: RT Vojvodina 1
