Vremenski rolerkoster zabrinuo je i malinare koji strahuju da će to smenjivanje svih godišnjih doba za kratko vreme usloviti da ovogodišnji rod crvenog zlata bude za 20 do 30 odsto manji. Stručnjaci veruju da će biljke dobro podneti.
Topla jesen pogodovala je voćnim kulturama da se pripreme za zimski period. Biljke su, kako kažu stručnjaci, u dubokom mirovanju i aktuelne nagle vremenske promene nisu ugrozile zasade. Međutim, kako kaže stručnjak za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Jovan Milinković, ne bi bilo dobro da se ovakav vremenski rolerkoster ponovi u drugoj polovini februara.
– Što se tiče voćnih vrsta, bez obzira na to da li su jagodičaste ili kontinentalne, sve su još uvek u fazi zimskog mirovanja, a topao period nije uspeo da isprovocira kretanje vegetacije. Ono što je posebno dobro jeste to što je u planinskim predelima, gde je glavno srpsko malinogorje, doskora bio sneg. Čak i da sada, nakon neuobičajeno toplih dana za ovo doba godine, budu temperature i do minus 15 stepeni, biljke će to podneti jer su se dobro pripremile tokom jeseni koja je bila lepa i duga. Tek u martu možemo da razmišljamo i procenjujemo šta će biti sa vegetacijom, a za sada smo potpuno bezbedni, proizvođači i svi koji su vezani za proizvodnju voća – kaže Milinković.S druge strane, činjenica da se klima ubrzano menja brine članove Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.
– Vrlo topla jesen sa temperaturama od 13 do 20 stepeni, bila je katastrofalna za sve jagodičaste kulture, a dešavalo se da do prvog snega u decembru bude cvetanja i roda maline. Nakon toga smo imali naglo zahlađenje i maglu, što je dovodilo do smrzavanja oko samih izdanaka. Zato mislim da će rod maline ove godine biti manji za 20 do 30 odsto na nivou cele Srbije. Ako se uz to, kao lane, pojavi nestabilno proleće sa snegom u maju, tek ćemo imati manji rod – smatra Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije.
Asocijacija će, najavljuje Radović, insistirati da se u sledeću sezonu otkupa i izvoza maline uključi Ministarstvo trgovine.
– Jer oni kontrolišu koliko je proizvedeno, koliko izvezeno, a koliko uvezeno jer se i dalje uvozi malina, a onda prepakuje i dalje preprodaje kao srpska. Na tom problemu sa zaštitnom markicom koja dokazuje poreklo proizvodnje i koja je dogovorena prošle godine, mora da se istraje i konačno reši. Da se razdvoji uvezena i naša malina. S tim ćemo dobiti i veću cenu i zaštiti brend maline u Srbiji – kaže Radović.
Po još uvek nepotvrđenim podacima, prošlogodišnji rod maline u Srbiji bio je između 53.000 i 60.000 tona.Na svetskom tržištu maline potražnja za crvenim zlatom raste, cene zamrznute robe već su 20 odsto veće nego pred kraj prošle godine, naročito zbog „podbacivanja“ roda u Čileu, kojeg je pogodila suša. Srbiji to može da ide u prilog, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.
– Samo do novembra naša država je od izvoza maline imala devizni priliv od 200 miliona evra, a sada joj se, s obzirom na aktuelno kretanje na svetskom tržištu, ponovo otvara prostor da prihoduje. Cene su već sada na svetskom tržištu veće za 20 odsto, a do maja će biti i više. Dakle, uvećavaće se profit države i izvoznika, a nama proizvođačima ostaje 165 dinara za otkupljeni kilogram, koji nam se i dalje plaća u ratama – kaže Radović.
