Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) u 2016. godini oko 37 posto zemljine kopnene mase upotrebljeno je za poljoprivredu. Širenje urbanih sredina, upozoravaju naučnici, dovelo je do smanjenja plodne zemlju na planeti čak za trećinu u poslednjih 40 godina. Kada se tome dodaju klimatske promene koje neminovno utiču na proizvodnju, kao i prekomerna upotreba pesticida poslednjih decenija dolazimo do poražavajućih činjenica – obradivih površinina biće sve manje, a potreba za hranom sve veća.
U potrazi za novim načinima proizvodnje hrane sve više zemalja se okreće alternativnim rešenjima. Jedan od, kako se već pokazalo vrlo perspektivnih modela, je vertikalni uzgoj voća i povrća. Iako je Amerika bila prva zemlja koja je krenula sa ovakvim oblikom proizvodnje, najviše ovakvih, kako ih zovu, fabrika hrane čak 200 ima u Japanu, dok Kinezi imaju oko 80. Nedavno im se priključila i Danska koja je u okolini Kopenhagena otvorila najveću evropsku baštu za vertikalni uzgoj povrća.
Kako je počelo?
Sve je počelo 1999. kada je profesor ekologije i javnog zdravlja na Kolumbija univerzitetu Dikson Despomier dizajnirao prvu baštu za vertikalni uzgoj hrane. Ovaj pionirski poduhvat dočekan je sa dosta opreza, ali se u naredne dve decenije pokazao kao vrlo uspešan i održiv. Farme sa povrćem i manjim, mahom jagodičastim voćem poput jagoda, koje se gaje na ovaj način počele su da niču širom sveta.
Danas u svetu postoji približno oko 74 hektara operativnog vertikalnog poljoprivrednog zemljišta. Ovakav vid proizvodnje često uključuje kontrolisane uslove za rast i razvoj biljaka, kao i tehnike uzgoja bez zemlje kao što su hidroponika, akvaponika i aeroponika. Ovakve bašte mogu se smestiti u zgradama, brodskim kontejnerima, tunelima, fabričkim halama i napuštenim rudarskim oknima. Na ovakav način povrće se uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, sunčevu svetlost zamenjuju LED lampe, a prinos je i do deset puta veći nego na otvorenom. Kako ističu stručnjaci glavna prednost tehnologije vertikalne poljoprivrede je uvećani prinos sa manjom jedinicom površine zemlje. Osim toga, povećana je mogućnost gajenja raznolikih biljnih vrsta koje ne dele isto parče zemlje. Kako su ove fabrike hrane smeštene u zatvorenom, nema bojazni da će doći do ugrožavanja prinosa zbog vremenskih neprilika.
Kako to rade Danci?
Danci su preuredili staru halu površine 7.000 kvadrata gde će na 14 etaža koje se pružaju od poda do plafona uzgajati salatu, začinsko bilje i kelj. Ova farma je nastala kao plod saradnje Nordic Harvesta i tajvanske grupe YesHealth, a plan je da imaju 15 berbi godišnje i da samo u ovoj hali proizvedu 1.000 tona povrća za godinu dana.
– Nudimo održivi način proizvodnje hrane tokom cele godine, lokalno, bez narušavanja prirode – rekao je osnivač Nordic Harvesta, Anders Riman.
Uzgoj je u potpunosti zasnovan na principu hidroponije, veštačke metode gajenja biljaka kod koje se koristi pesak umesto zemlje, u kombinaciji sa vodom kojoj se dodaju odgovarajući hranljivi sastojci, dok svetlost obezbeđuju posebne LED lampe. Ceo proces ne zahteva upotrebu pesticida, dok električnu energija za celu farmu obezbeđuju savremeni vetrogeneratori.
– U našem slučaju koristimo 100 posto energiju iz vetrenjača, nema dodatnog zagađenja vazduha i što je naš doprinos očuvanju životne sredine – naglasio je Riman.
Za setvu povrća, nadgledanje i kontrolu useva zaduženi su automatizovani roboti. Ovakav sistem zauzima manje prostora u odnosu na tradicionalni uzgoj na otvorenom ili čak u plastenicima i staklenicima. Kako povrće raste u kontrolisanim uslovima i mogućnost izbijanja biljnih bolesti svedena je na minimum. Danci su pedantno izračunali da bi 20 vertikalnih farmi veličine fudbalskog terena mogle da proizvedu dovoljno hrane za celu zemlju.
Ovakav način proizvodnje hrane nije naišao na podršku danskih farmera koji smatraju da je ovim dovedena u pitanje njihova sposobnost da nahrane zemlju. Farmeri su posebno ukazali na veliku potrošnju električne energije potrebne za takav uzgoj.
Međutim, Riman naglašava da ovakav način uzgoja hrane ima samo prednosti. Povrće se gaji u blizini potrošača što znači da neće izgubiti ništa od svoje svežine što je ranije bilo neminovno zbog transporta proizvoda od farme do potrošača. Kada je u pitanju upotreba energije, on ističe, da se za proizvodnju koristi isključivo zelena energija, a povrće proizvodi bez upotrebe pesticida što je dodatni plus kada je u pitanju zdravlje kupaca.
Dansko-tajvanska kompanija koja stoji iza najveće vertikalne farme za uzgoj povrća u Evropi već je najavila da će 2021. otvoriti još ovakvih bašta u Evropi, ali i u Singapuru, na Filipinima, u Dubai, Saudijskoj Arabiji i Južnoj Africi.
Izvor: Agrobiznis magazin
