Љуљ – коров у житу и квалитетна храна за стоку на ливади

Аутор: draganadpetrovic
489 посета

Дивљи или обичан љуљ је један од најчешћих корова који се јавља у пшеници па се често зове и житни коров. По изгледу подсећа на клас пшенице, изузетно је инвазиван и отпоран а уколико се не сузбије на време може да смањи принос пшенице и за 80 посто. Припада групи усколисних корова који су из године у годину све доминантнији на нашим њивама па самим тим представљају све већу опасност по гајене житарице.
Иако је као коров ноћна мора за ратаре љуљ је цењен међу сточарима зато што се убраја у изузетно квалитетну храну за стоку. Постоји више врста али је најцењенији енглески љуљ који се често сеје самостално или у комбинацији са другим врстама траве као крмно биље. Енглески љуљ се убраја у квалитетније траве за испашу свих врста стоке, а погодан је и за паркове и површине које треба заштитити од ерозије.

Илустрација: Љуљ је квалитетна храна за стоку

Добар за испашу
Љуљ (лат. Lolium perenne) је вишегодишња зељаста биљка из породице трава. У нашем народу позната је под именом власуља. Најчешће расте као коров у житарицама, на влажним ораницама, уз путеве, али и по баштама, двориштима и парковима. Највише је има у равничарским и брдским пределима до 1.500 метара надморске висине. Љуљ воли станиште са доста сунчеве светлости и земљу богату азотом. Има жиличаст, јак корен који може да нарасте и пола метра који се најчешће увија и формира растресит бусен. Стабло је усправно висине од 30 до 70 сантиметара склоно полегању. Има сочне, сјајне седеће листове са глатким и голим лисним рукавцима. Горњи листови су тамно зелене боје а најниже постављени лисни рукавци су црвени. Удео лисне масе чини и до 90 посто биљке у чему и лежи тајна њеног квалитета за испашу стоке. Листови се завршавају у цветне класове који су танки и растресити дужине до 20 сантиметара. Свака цват има танке класиће са 6 до 16 цветова. Љуљ цвета од маја до јула након чега се формирају бројне ситне семенке које се лако осипају из класа и које ветар разноси на друга станишта. По једној стабљици се формира око 150 семенки које клијавост задржавају између 4 и 5 година. Семе је толико ситно да је маса 1.000 зрна између 1 и 2 грама. Љуљ добро подноси хладноћу чак и мраз посебно уколико је зима са пуно снега али без претерано ниских температура.
Занимљиво је да љуљ воли воду али не и плављење, највише му пријају подземне воде а уништава га суша. Кад жива у термометру пређе 30 степени раст ове биљке се у потпуности зауставља. Уколико је засејан као крмно биље у време летњих суша потребно је заливање. Уз редовно кошење може да потраје између 3 и 5 година, односно дупло више уколико се користи само за испашу стоке. Може се користи као храна за било коју врсту стоке у свежем стању али и као силажа због изванредне хранљиве вредности суве материје.

Илустрација: Највише штете наноси у пшеници/ ФОТО: Unsplash

Тешко га је сузбити
Како кажу ратари уништавање љуља је дуг и напоран процес посебно уколико се запати на њиви са пшеницом. Уколико жито није третирано неким хербицидом одмах након сетве љуљ је у стању да у потпуности упропасти род пшенице. Како саветују искуснији ратари најбоље би било на таквој парцели не сејати више пшеницу бар наредних годину до две док се коров не искорени. Уместо пшенице може да се засеје кукуруз уз обавезан плодоред. Љуљ се хемијским препаратима третира у раној фази развоја до три листа и тад је могуће ефикасно га сузбити. Већ све после тога доноси половичне резултате и нема гаранције да ћете уопште успети да га уништите. Уколико је у питању мања закоровљена површина препорука је да се ишчупа потпуно из земље заједно са кореном што и није неки проблем с обзиром да расте из бусена. Међутим, пре било какве употребе хемијски препарата потребно је да се консултујете са стручњацима за заштиту биља, посебно уколико се љуљ појавио у већ посејаној њиви, како не бисте нанели штету гајеном усеву. Према савету стручњака најбољи начин у борби против корова је третман после сетве а пре ницања гајеног усева јер се таквим поступком у великом проценту смањује потенцијал коровске флоре у датом усеву а касније само треба вршити примену корекције на врсте корова које се појаве у усеву.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар