Љута храна, у свом екстремном облику „може озбиљно да вас повреди“, каже Александар Велимировић, суоснивач српског произвођача љутих сосова „Фатални зачини“, и за 24седам објашњава зашто то људи себи уопште раде.
Љуту храну, пре свега паприку, људи користе бар две или три хиљаде година и за то уживање, које се данас преобразило и у производњу, између осталог, специјалних зачина и сосова, можемо рећи да је једна од најдуговечнијих и најбазичнијих, да некажемо ниских, страсти.
А где је страст ту је обично скривена и нека опасност, потврђује нам Александар, који каже да љута храна може да изазове врло бурну реакцију код оних који на њу нису припремљени.
– Постоје различити нивои љутине паприка, од благог до веома љутог када организам осећа озбиљну бол и каже „ја не могу даље“. Надаље, сваки човек има различити ниво перцепције љутог, као и подношења боли уопште. А ми имамо производе у малим флашицама које 95 одсто људи не би могли да физички поднесу а да се претходно не припреме – објашњава Велимировић, кога смо упознали на АгроБелграде, недавно одржаном регионалном сајму пољопривреде.
Илустрација: Љуто активира хормон ендорфин, знан и као „хормон среће“
Зашто то људи раде и ко то купује
Логично питање које следи је „зашто то људи себи раде“, а одмах потом и како је могуће направити бизнис на нечему што не могу да „директно с полице“ да користи велика већина потрошача.
Објашњење је, бар за нас, изненађујуће. Људи једу љуто да би били срећни а уживање у љутој храни се човек научити.
– Када унесемо нешто љуто у уста долази до убрзања метаболизма, јер се огранизам „брани“, али у мозгу се уједно активира и хормон ендорфин, знан и као „хормон среће“. Можемо рећи да људи који једу љуто, су „срећни људи“ а помало и зависници – објашњава наш саговорник.
Александар Велимировић нам разбија предрасуду да постоје људи који једу љути и људи који не једу, и да ту нема средине. Напротив, већина људи може да једе љуто, јер се то учи као и све друго у животу.
– Повећање степена подношење те „боли“ коју ствара љуто, а тиме и повећање количине ендорфина, може да се научи. Мало ко може да одмах крене на нашу најљућу бочицу, али ако се крене од благог соса па постепено прелази на љући, може се доћи и до оног најжешћег. Дешавало нам се на дегустацији да људи тај „пут“ превале за неколико минута – каже овај мајстор за љутину.
Илустрација: Што љући сос то боље
А љутина коју праве у „Фаталним зачинима“ је права домаћа. Иако су семена светски познатих љутих паприка, стигла из постојбина у средњој и јужној Америци, све те мулато ислено, кајен, халапењо или хабанеро паприке су узгајане у Србији.
Од њих се праве сосови за праве познаваоце и уживаоце љутог, а они који то још нису и хоће да пробају једно мало упозорење – српски еталон за љуто „могу да поједем небројано феферонки“ би могао да се покаже као боза, овде се ради о једном сасвим другом нивоу.
Извор: https://24sedam.rs/biznis/agrar/195207/zasto-ljudi-jedu-ljuto-i-da-li-moze-da-se-nauci/vest
ФОТО: Pixabay
