Да у селима српске Тоскане рађа све што се посади одавно је познато, али да две различите врсте воћа роде на једном стаблу то се ретко виђа.
Управо та необична појава изненадила је двојицу дечака из села Бања код Аранђеловца кад су кренули да наберу кајсије, а на истом дрвету угледали и шљиве. Укусне, сочне и крупне.
– Волим да одем у воћњак и берем плодове. Тако ми је најслађе јер их деда не прска и могу одмах да се једу. Док сам са братом Николом брао кајсије само смо ођедном угледали грану на којој су шљиве. Остали смо у чуду. Нисмо знали како је то могуће. Плодови обе врсте воћа на том једном стаблу изгледали су одлично – рекао је Ђорђе Шећевић.
Да су шљиве и кајсије родиле на истом стаблу, браћа су прво саопштила баки, која није могла да поверује све док се није уверила својим очима.
– Супруг је посадио кајсије пре пет-шест година и све су се примиле. Ове године су родиле обилно и свако стабло је имало доста плодова, а нико није приметио да на једном дрвету има и грана шљиве. Унуци су видели сасвим случајно кад су отишли да беру кајсије, међутим, уместо кајсија донели су шљиве. Било ми је чудно, мислила сам да је дечја шала, али кад сам отишла са њима до тог стабла видела сам једну грану која је избила са стране на стаблу кајсије и која је препуна плодова – прича Душица.
На породичном имању Шећевића успева разно воће типично за ове просторе, али оваква појава код њих први пут је уочена. Ипак, наука има објашњење за ову појаву, која иако јако ретка може да се уочи. Тајна се крије у калемљењу.
– Дешава се то код подлога на које се могу калемити различите воћне врсте, на пример шљива и кајсија на подлози која је настала из семена џенарике, трешња и вишња на подлози дивље трешње. Тако може доћи до случајног рађања две воћне врсте на истом стаблу, али се то може и намерно калемљењем урадити. Веома је интересантно да на истом стаблу имате нпр. једну сорту вишње и две сорте трешње или две сорте шљиве и две сорте кајсије – објашњава професор Агрономског факултета у Чачку Иван Глишић.
Додаје да је експеримент спровео у дело и на свом имању калемљењем добио стабло јабуке на ком има црвене, жуте и зелене јабуке познатих различитих сорти. Ипак, према његовим речима, овакви примери су могући само као хоби варијанта јер у комерцијалном воћарству немају значаја.
Илустрација: Тајна је у калемљењу зато је на једној грани кајсије родила шљива
Познати калемар из Винче, Верко Качаревић, такође истиче да се овакви случајеви у воћарству могу десити и то нарочито на кајсији. Због болести препоручује се да се подизање нових засада кајсије врши преко посредника, односно да се на џенарику калеми шљива и то углавном стенлеј или чачанска лепотица. На садницу шљиве која је накалемљена на џенарици на висини од 70-90 центиментара од земље калеми се кајсија у августу месецу.
– Стављају се четири пупољка кајсије из којих ће израсти рамене гране. Корен је од џенарике, стабло од шљиве, а круна од кајсије. Дешава се да од четири окалемљена пупољка кајсије крене један или два од кајсије, а један или два од шљиве, требало би да их произвођачи уклоне, али буде им жао, па онда то остане као атракција – закључује Верко.
У Институту за воћарство у Чачку створена је иначе нова сорта шљиве чије је комерцијално име „Лана“. Настала је укрштањем две сорте шљива- „калифорнијске плаве“ и „рут герштетер“ чија су испитивања и огледи трајали око четири године.
Извор: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3983543/neverica-u-selu-kod-arandjelovca-djordje-i-nikola-otisli-u-dedin-vocnjak-da-naberu-kajsije-a-na-drvetu-zatekli-drugo-voce-foto
ФОТО: Pixabay
