СТРУЧЊАЦИ РЕШАВАЈУ ДИЛЕМУ КАКО ИЗАБРАТИ СЕМЕ ЗА СЕТВУ

Аутор: Gdjakovic
209 посета

Овог лета имали смо незапамћену сушу која је највише погодила ратарске културе посебно кукуруз. Ни најстарији пољопривредници не памте да смо имали више од 40 дана без капи кише што ће индиректно утицати и на јесењу сетву. Чини се да је више него икад раније овог лета постало јасно како климатске промене утичу на пољопривреду у Србији и да ће, хтели то или не, пољоприпредници морају да мењају начин рада и прилагођавају се насталим променама како би опстали.

Ранијих година већ средином септембра трактори су увелико били у њивама припремајући земљу за јесењу сетву, али ове године по свој прилици сетва ће окаснити управо због мањка влаге у земљишту. Ситуацију није значајније поправила ни септембарска киша коју је жедна земља имучена сушом од летос упила до последње капи. А без довољно влаге у земљишту посејано зрно неће моћи да проклија, због чега је већина пољопривредника одлучила да сачека са јесењом сетвом кад се стекну услови, пре свега по питању неопходне влаге у земљишту.

Александар Радојчић

Осим повољних метеоролшких услова за јесењу сетву круцијалан је избор семена. Како је за Агробизнис магазин објаснио др Александар Радојчић, селекционер кукуруза из компаније „Chemical Agrosava“ правилним избором семена можда не можемо у потпуности да узбегнемо утицај климе, али свакако можемо те последице да умањимо.

-Избор сортимента за сетву је свакако веома важан, без обзира на агроеколошке услове у којима се кукуруз производи. Правилним избором хибрида кукуруза за сетву свакако не можемо у потпуности да избегнемо негативне последице стресних временских услова, али можемо те последице значајно да ублажимо. Веома је битно да пољопривредни произвођачи бирају оне хибриде кукуруза који су према вишегодишњим резултатима тестирања у огледима и у производним условима показали највећу адаптабилност и толерантност на стресне услове конкретног производног подручја – рекао је он.

Др Радојчић је дао и конкретне савете пољопривредницима кад је у питању избор семена.

– Избор треба да буде прилагођен конкретном циљу производње (жетва у зрну, берба у клипу или припрема силаже), али је такође веома важно да се у структури сетве на једној фарми нађу различити хибриди кукуруза, како они краћег вегетационог периода, тако и средње касни и нешто каснији хибриди. Пажљивим избором хибрида различите дужине вегетације можемо избећи ризик да целокупна производња кукуруза пропадне услед високих температура и суше у критичним фазама развоја кукуруза (цветање, наливање зрна…). Такође, сетвом семена високог квалитета (генетички чисто, високе клијавости и енергије клијања), те применом свих неопходних агротехничких операција правовремено и квалитетно, постижемо да усев кукуруза буде у што бољој кондицији у тренутку наступања стресних временских услова суше и високих температура, што такође може значајно да ублажи крајни ефекат временских непогода – нагласио је он.

Према проценама стручњака већина српских пољопривредника бира семе из увоза. Неки су тако навикли, други сматрају да је семе из увоза квалитетније. Међутим, у садашњим условима др Радојчић би ипак предност дао домаћем семену, а објаснио је и зашто.

– Хибриди кукуруза селекционисани у агроеколошким условима Србије засигурно имају одређене предности у односу на хибриде који долазе из иностраних компанија. Мерило вредности хибрида кукуруза на првом месту је принос зрна и брзина отпуштања влаге из зрна, међутим поред тога је јако битно и колико је хибрид стабилан у различитим производним условима, колико је адаптиран на локалне микроклиматске услове одређеног региона, колико је погодан и прилагођен традиционалном начину производње и нивоима агротехнике одређеног производног региона – казао је наш саговорник.

Др Радојчић је навео и предности домаћег семана.

-Предности домаће генетике и селекције се огледају управо у овим детаљима, али и чињеници да се семе домаћих хибрида производи искључиво у Србији, при чему треба имати на уму да су домаћи произвођачи семена међу најцењенијим не само у региону већ и много шире. Захваљујући свему овоме домаћа генетика и даље има значајан удео у тржишту семена кукуруза у Републици Србији, при чему не треба занемарити ни извозне потенцијале домаћих селекционих компанија – додао је др Радојчић.

Према његовим речима производња семена у Републици Србији има веома дугу традицију, али и друге предности.

-Имамо повољне услове за производњу семена, могућност наводњавања производних парцела, врхунске агрономе чије знање и искуство се, можемо слободно рећи, сада већ преноси са колена на колено, најсавременије дорадне центре итд. Поред домаћих селекционих кућа и највеће светске семенске компаније производе семе у нашој земљи, веома често за потребе извоза на сопствена тржишта. Немам тачан податак колико се домаћег семена користи за сетву, али сам сигуран да је највећи део семена кукуруза које се сеје на нашим ораницама произведен у Србији, док се само један мањи део семена углавном нових хибридних комбинација иностраних компанија увози – рекао је он.

С обзиром на то да већ друго лето за редом имамо велике суше, шта је ваша препорука – да ли почети са сетвом раније и како се прилагодити климатским променама које не иду на руку српским ратарима?

-Опште је познато да је кукуруз биљка која за свој раст и развој захтева топле услове. Када је сетва у питању, кукуруз може да се сеје када се земљиште у сетвеном слоју дубине 6-8 цм загреје на 10-12 °Ц. У таквим условима семе уједначено клија и ниче у року од 7-10 дана и не постоји бојазан од развоја фитопатогених микроорганизама на самој клици, који може довести до неуједначеног или проређеног склопа биљака. Такође, кукуруз спада у монокотилдоне биљне врсте из породици Poace (Gramineae) и као такав вегетациону купу (тачку раста) у првим фазама развоја, „чува“ сакривену испод површине земље, те је до одређене мере толерантан на слабије мразеве који могу да се јаве током раног пролећа. Ранија сетва може у одређеним годинама допринети бржем напредовању усева и проласку кроз најкритичнију фазу цветања (свилање, опрашивање) пре првих тропских дана током лета, међутим то свакако није правило. Препорука произвођачима би ипак била да поделе ризик колико је год то могуће те да пажљивим избором сортимента и сетвом кукуруза у више рокова себи обезбеде да им већи део производних парцела кукуруза прође критичне фазе развоја у што повољнијим временским условима – посаветовао је др Радојчић.

На питање како ове јесени припремити земљу за пролећну сетву кукуруза како бисмо имали најбољи могући принос у овим условма др Радојчић сматра да најважнија првовремена примена агротехничких мера.

– Да не улазим превише у детаље будући да ми агротехника није ужа специјалност, мислим да је најбитније правовремено применити агротехничке мере којима ћемо акумулирати и сачувати што је више могуће воденог талога током јесењих и зимских дана. Ако говоримо о традиционалном начину производње кукуруза то се пре свега односи на дубоку јесењу обраду (орање) и правовремено затварање бразде крајем зиме. Јесење дубоко орање пружа могућност за уношење већих количина стајњака и добар распоред минералних ђубрива. За квалитетно изведено орање је неопходно да земљиште не буде ни сувише суво ни сувише влажно, већ да је орница у умерено влажном стању. Правовременим затварањем бразде спречавамо губитак влаге која се у земљишту накупила током јесени и зиме, односно исушивање површинског слоја земљишта. У годинама као што је била претходна ове радне операције могу у значајној мери да одреде даљи ток производње и крајњи исход исте – нагласио је др Радојчић.

Кад је у питању сама јесења сетва стручњаци из ПССС саветују да након скидања кукуруза, а пре наредног ђубрења, обаве анализу земљишта (контролу плодности парцеле) посебно уколико то нису радили у претходне четири године. Стручњаци истичу да је сетву потребно  прилагодити ораницама и  саветују поштовање плодореда који доста утиче на принос.

Јесења сетва обухвата озимне усеве (пшеницу, јечам, овас, раж…) при чему треба бирати декларисано семе, никако оно са тавана иако наши пољопривредници на тај начин покушавају да уштеде, при чему се заборавља да се пшеница код нас откупљује по квалитету зрна. Декларисано семе је провереног квалитета на основне параметре као што су клијавост, енергија клијања, чистоћа и присуство болести.

-Код избора сорте треба обратити пажњу на њене биолошко продуктивне особине као што су отпорност на зиму, висина стабла, време стасавања, отпорност на болести и на полегање. Полазна основа за избор сорте је њена намена односно да ли ће се трошити на газдинству или предавати  на откупно место. Такође, треба водити рачуна о укупној сетвеној структури газдинства и да ли у њу улази и пострна сетва. У тим условима треба дати предност ранијим сортама да би пострна сетва могла што раније да се обави – истакао је саветодавац за ратарство и повртарство из ПССС Лозница Миленко Ђурић.

Међу најважније јесење радове у пољопривреди свакако спада и јесење орање и припрема земљишта за пролећну сетву. Проблем је што су кише расквасиле само горњи слој земље неких десетак сантиметара, а испод тога је тло и даље тврдо и тешко за обраду.

Ипак, према речима стручњака пракса је доказала да су парцеле под кукурузом или кромпиром обрађене током  касне јесени имале много боље услове и постигнути су знатно бољи приноси од оних њива које су обрађене само у пролеће. Наравно, то пре свега зависи од самог типа земљишта. Лака земљишта могу да се обраде у јесен, али ће она током зиме да се слегну што практично значи да на пролеће мора да се понови обрада земљишта што додатно повећава трошкове производње. Зато је најбоље консултовати се са стручњацима из ПССС из подручја где пољопривредник живи и обрађује земљу зато што они познају регион, квалитет тла и моћи да дају најадекватнији савет везан за јесењу сетву од припреме земљишта до самог избора семена како би се постигли најбољи приноси у условима, пре свега временским, у којима живимо.

Драгана Петровић

Srodni tekstovi