Стефан Стевановић је млади пољопривредник из лесковачког села Горње Локошнице, престонице паприке. Локошница, као и многа села у нашој земљи, суочава се са истим проблемом – одласком младих. Стефанова одлука да остане у селу на свом имању, иако има могућност да живи у граду, изненадила је многе, поготову ако се има у виду и да је овај млади човек успешан студент Електронског факултета у Нишу.
На смеру за рачунарство и информатику усавршава се за једну потпуно нову професионалну област, што му не смета да ређа успехе на готово свим животним пољима. Стефан може да се похвали да је поред факултета и пољопривреде и један од оснивача удружења и портала „Лесковачке приче“, чији је циљ уређење и развој животне средине, као и промоција и само приближавање историје Лесковца његовој млађој популацији.
– На питања многих како постижем у исто време да студирам, да помажем својој породици у пољопривреди, али и да упешно водим удружење са својим другом, углавном одговарам да је све ствар добре воље, жеље и амбиције како за индивидуални, тако и за колективни развој – прича Стефан.
Илустрација: Главни фокус је на паприци која доноси најбољу зараду
Пољопривреда је породични бизнис Стевановића генерацијама уназад. Тачније производња и прерада воћа и поврћа, претежно индустријске паприке и трешања. Када је у питању поврће по коме је лесковачки крај надалеко чувен, у овој породици се оне сада пар деценија, а Стефанов отац је нешто касније проширио интересовања и на воће, конкретно на засаде трешања.
– Поред индустријске паприке сорте „Козији рог“ и трешања, производимо и више сорти кромпира. Ипак, ни трешње ни кромпир нису толико битни као паприка. Главни фокус нам је управо на овом поврћу – каже Стефан.
О самом почетку и пореклу семена паприке се не зна доста, осим неких легенди које круже по Локошници. Једно је, кажу, сигурно, а то је да је семе стигло још пре пар векова. Да, добро сте прочитали, пар векова.
– Можемо да се похвалимо да само у околини нашег подручја успева аутохтона сорта паприке, чији се процес прераде усавршавао деценијама, али се и даље усавршава. Готово свако домаћинство се бави производњом ове сорте. Како нема неку примену у свежем облику, одмах се наметнула чињеница да се мора прерађивати, тако да је то главни разлог прављења зачинске млевене и туцане паприка – открива наш саговорник.
Последњих десетак година Стевановићи су површину на којој гаје паприку усталили на један хектар, можда мало више од тога. Што се тиче годишње производње, то је, тврде, јако дискутабилна тема, јер све зависи од тога каква је година. То може бити и јако мало, а може достићи чак 2,5 тоне млевене паприке и остатка коју продају у сувом стању, тачније у везици која садржи 10 сувих паприка.
– Искључиво се бавимо производњом индустријске паприке сорте „Козији рог“. Самостално смо затворили читав круг производње, од расада до саме прераде паприке. Што се тиче расада и њега сами производимо током пролећа. Сејемо семе одвојено од прошлогодишње бербе и тако добијамо расад који касније износимо на отворено и садимо – открива Стефан.
Што се тиче тржишта, кроз време се оно није драстично мењало, и ова породица најдуже продаје на пијацама на југу Србије, али имају и прилично добру сарадњу и са прехрамбеним радњама, пиљарама, неким приватним месарама, брзим хранама који узимају туцану љуту паприку за прилог.
– Прошле године сам почео са онлине продајом паприке преко једне фејсбук групе и могу да се похвалим да сам стекао поверење купаца и добио статус провереног продавца – каже млади пољопривредник из Локошнице.
Илустрација: Све је већа потражња за љутом туцаном паприком
ЗАРАДА ЗАВИСИ ОД СЕЗОНЕ
Када је у питању зарада од ове производње, Стефан каже, да у суштини, она по сезони никада није дефинисана нити се може да се предвиди због чињенице да цена варира на тржишту, али и да никакда не знају какав ће род бити те године.
– Уколико је сезона добра, може пристојно да се живи, али од целокупне пољопривреде, не само од паприке. Уколико је сезона лоша, нажалост, можете сами да наслутите одговор – наводи Стефан.
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4191220/mladi-stefan-sve-stize-studira-informatiku-i-ima-biznis-u-svom-selu-na-trziste-godisnje-plasira-cak-25-tone-ovog-zacina
ФОТО: Pixabay
