Све што треба да знате о калемљењу паприке и парадајза

Аутор: draganadpetrovic
667 посета

Први почеци калемљења у повртарству су забележени двадесетих година прошлог века у Јапану и Кореји, где су се калемиле врежасте врсте, највише лубеница и диња. Овако настале биљке одликује бржи раст кореновог система, боље усвајање хранива, већа отпорност и висока толерантност према земљишним штеточинама и болестима.

Упркос томе што је ова агротехничка мера махом у употреби у воћарству, при производњи садног материјала, од педесетих година се примењује и у засадима парадајза и паприке. На тај начин се стаје у крај неким земљишним штеточинама и болестима корена, побољшава се апсорпциона моћ кореновог система, али то није главна предност употребе ове мере. У интензивној производњи, пре свега у заштићеном простору често се дешава да се на истом земљишту неколико година заредом гаји иста култура, и једноставно није могуће обезбедити временски размак у виду пољосмене. Уз помоћ ове мере је могућа интензивна производња паприке, парадајза и краставца, и без нужне примене плодореда.

Избор подлоге је веома важан, најбитније је да она одговара племки. Најбоља подлога за парадајз је наменски хибрид парадајза, а за паприку хибридна подлога паприке. Дакле, углавном се као подлоге користе специјални хибриди створени искључиво за ту намену.

Главни услов за успешно калемљење је да пречник племке и подлоге буду готово једнаки. То се постиже тако што се обрати посебна пажња на време клијања и подлоге и племке, те их треба синхронизовати, у смислу постизања потребног (једнаког) пораста за калемљење, посебно племке, посебно подлоге.Расад се калеми када развије два-три права листа. Пречник стабла на месту пресека треба да износи од 1,6 до 1,8 милиметара. Обично је до те фазе потребно 12 до 20 дана.

Приликом калемљења саветује се да се стабла подлоге и племке (парадајза) исеку жилетом под углом од тридесет степени изнад, односно испод котиледоних листића. Нова биљка спаја се силиконским штипаљкама и има два пара котиледона, који, када се погледају са висине, имају облик слова X. Исти поступак примењује се и код калемљења на расцеп, али је рез у облику латиничног V.

Спојене биљке одмах се уносе у коморе за калемљење. То могу бити објекти по изгледу слични пластенику, али прекривени тамном фолијом. За ову намену могу да буду погодне и друге затамњене просторије, или ниски тунели постављени унутар пластеника. Температура у комори треба да буде нижа у односу на ону при стандардној производњи, светлост минимална, а влажност ваздуха већа од 85%. То се може обезбедити додатним испаривачима влаге.

У наредна два-три дана на месту пресека створиће се калус, односно спојно ткиво. Када се скину штипаљке, биљке се премештају у објекте сличне пластенику покривене белом мат фолијом.Калемљење паприке је однедавно почело да се користи и у комерцијалне сврхе. Сама технологија је веома слична описаној, која се примењује код парадајза.

Након сетве, када се подлога сеје у контејнере, а племка у гајбе (доста густо, као за пикирање), и након формирања четири до шест правих листова, при дебљини стабла од око 2 милиметра почиње калемљење. Потребно је оштро сечиво, попут жилета, које се поставља у специјалан држач, тако да наношењем стабла на сечиво долази до сечења под углом од 45 степени. За калемљење је идеално уколико је рез што прецизнији и површина налегања што већа. Подлога се сече изнад котиледона, а племка обично такође изнад котиледона, али то зависи и од издужености расада.

Након спајања са силиконском штипаљком, могуће је постављање дрвених штапића, који ће послужити као ослонац биљкама. Идеално би било накалемљене биљке ставити у комору за калемљење, где тачно могу да се контролишу климатски услови. Међутим, у приручним условима могу да се користе и ПВЦ гајбе, у које се поређају калеми и добро залију. Гајбе својом висином од 25 до 30 центиметара представљају држаче, тј. конструкцију за фолију којом све прекривамо. Прва је перфорирана фолија. Други и трећи слој чине обичне фолије, а на ова три слоја поставља се тамна фолија или мрежа за заштиту од града зелене или црне боје, која има функцију да замрачи расад у прва два дана.

Посебно треба нагласити да калемљени расад мора да се налази у условима високе релативне влажности ваздуха и ниске осветљености. Након 48 сати скида се тамна фолија, па се интензитет светлости повећава. До тог момента већ је почело стварање калуса. Након 96 часова (четврти дан од калемљења) скида се друга фолија, након 144 часа (шести дан) скида се и последња фолија. Биљке у гајбама остају још два до три дана.

Извор: https://www.agrotv.net/kalemljenje-paprike-i-paradajza/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар