Све о узгоју кикирикија: Пет месеци од сетве до жетве, успева и у Србији

Аутор: draganadpetrovic
79 посета

Кикирики је изузетно квалитетна и здрава намирница уколико се конзумира умерено. Најчешће се једе пржен или печен са или без соли, користи се као додатак колачима или као намаз познат као кикирики путер. Од њега се добија уље које се користи за кување и пржење јер добро подноси високе температуре и до 220 ° Ц, а примену је нашао и у козметици.У питању је намирница богата монозасићеним мастима и без холестерола богата калијумом, магнезијумом, фосфором,калцијумом, бакром и натријумом. Кикирики садржи и витамине Б3и Е, а уколико се једе неслан побољшава ниво глукозе у крви,посебно код дијабетичара типа два. Због велике калоријске вредности (570 калорија на 100 гр) препорука је да се једне 30-50 грама, односно једна шака дневно. Кикирики се не препоручује особама алергичним на ову намирницу, јер може да изазове бурне реакције организма.

Илустрација: Кикирики без проблема успева у Србији/ Фото: Pixabay

Узгој кикирикија у Србији
Кикирики (лат. Arachis hypogaea) припада породици махунарки и потиче из Јужне Америке одакле су га Шанци донели у Европу у 15.веку. До првих деценија 20 века се углавном користио као сточна храна. Највећи светски произвођачи кикирикија су Кина,Индија, Нигерија, САД и Израел. Међутим, кикирики успева и у нашим климатским условима а узгој ове биљке може бити врло успешан и у Србији, посебно у Војводини. У питању је биљка топлих предела осетљива на ниске температуре па се препоручује да се сеје од маја када прођу касни пролећни мразеви а
температура сетвене земље достигне 15 степени.За успешан узгој неопходно је плодно, растресито земљиште с
доста песка и добром дренажом како би се спречила појава гљивица. За један хектар потребно је 40-50 кг семена, а принос је између 1.000 и 1400 кг по хектару. Дубина сетве је 6-8 цм,најчешће се сеје у редове са размаком од 25-50 цм између појединачних биљака ради лакшег механизованог уклањања корова и бербе. Кикирики је зељаста биљка која достиже висину између 30 и 80 цм, има круту стабљику док се плод налази у земљи. Листови расту један насупрот другом на гранчицама и увек их буде по четири на једној грани. Цвета у жутим гроздастим цветовима. После опрашивања се гране на којима је био цвет спуштају до земље и продужавају се, цветови се осуше и потом их
биљка гура под земљу. Најважнија мера неге је загртање, јер се плод формира испод површине земљишта. Први спрат цветова загрће се у јулу и то тако да тако да зелени део биљке остане изнад тла због фотосинтезе.

Илустрација: Махуне се суше на пољу после вађења/ Фото: Pixabay

Берба
Да би се кикирики успешно развио потребно је између 130 и 150 дана од садње, односно пет месеци лепог времена. Биљка је зрела за жетву када махуне имају златно жуту боју а зрно црвену боју љуспице. Не треба превише одлагати бербу јер се може десити да зреле махуне отпадну са биљке приликом жетве и остану у земљи. Берба се најчешће обавља машински при чему се комплетна биљка чупа из земље. На задњи део трактора се причврсти прикључна машина која на основи има низ закошених,паралелно постављених дискова са назубљеним ивицама за једноредну или вишередну жетву. Дискови биљку ваде из корена,преноси је на решетку у специјалне преграде које се ротирају пола окрета и потом биљка враћа на њиву. Ово је кључан корак јер се на овај начин омогућава сушење стабљике и лишћа, као и саме махуне са плодовима. Након делимичног сушења на пољу,махуне се одвајају од остатка биљке и иду на додатно сушење како не би дошло до развоја плесни што повећава присуство афлатоксина (природни микротоксини које производе плесни) па плод кикирикија постаје неупотребљив за људску исхрану. Неољуштен
кикирики може се чувати и девет месеци у хладњачи, или неколико месеци на сувом и мрачном месту.
Уколико се плодови кикирикија користе за производњу уља, уљане погаче које остају после цеђења користе се као врло квалитетна сточна храна. За исхрану стоке користи се и осушени надземни део биљке који је по хранљивој вредности сличан сену луцерке и детелине. Кикирики је веома значајан и за тло на коме се узгаја јер оставља земљу чисту од корова обогаћену азотом.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар