Ратко Шумарац из Варева код Рашке: Квалитет поврћа на завидном нивоу

Аутор: draganadpetrovic
292 посета

Ратко Шумарац из Варева код Рашке, давне 2003. године се определио за пластеничку производњу поврћа. На тај корак се одлучио јер није могао у то време да нађе посао, а имао је породично имање које није хтео да остане необрађено.
-У пољопривреди су пластеници итекако добри јер биљке штите од мраза продужујући тако период гајења одређене културе, производњу садног материјала (расад поврћа). У гајењу поврћа, током просечних година, без екстремнихтемпература, односно дугих периода високе влажности ваздуха или јаког напада болести и штеточина, могу се остварити једнаки резултати у просторима такозване домаће израде, као и у савремени(ји)м објектима, прича нам Ратко и додаје:
-Није било лако. Прво сам кренуо са једним пластеником, па сам касније како неки динар зарадим куповао и нове. Сада имам 17 пластеника на 70 ари, и гајим паприку, парадајз и зелену салату.

Илустрација: Ратко између осталог у пластеницима узгаја и салату

Девет пластеника има у селу Беоци код Рашке, а осам пластеника има близу породичне куће у Вареву. На пластеничку производњу се прешло одавно, зато штоповрће у пластенику има много већу цену. Такође поврће у пластеницима, мање оболева од болести, и сигурна је производња, поготову код паприке.
-Уколико се одлучите за узгој поврћа у пластенику, прво је потребно одабрати идеалан тип пластеника за вашу производњу. Затим, обавезно прочитајте како да урадите дезинфекцију земљишта у пластенику, а не би било лоше да одмах погледате и смернице како да се решите штетних инсеката који нападају поврће у пластенику, јер ће вам сигурно требати.Дезинфекцију заштићеног простора потребно је спровести бар једном годишње и то на крају вегетације односно након чишћења простора и у рано пролеће пре почетка производног циклуса. Чишћење се обавља средствима на бази бензоеве киселине или неким другим дезинфекционим средствима која имају дозволу за примену у ветерини или пољопривреди, прича нам Ратко.

Сетву парадајза и паприке за производњу расада у средње високим пластеницима, без допунског загревања обавља се од 10 до 20 марта, а расађивање 10 до 20 маја, или ранију сетву у топле леје средином јануара, чија би садња пристигла почетком априла. Производња расада се мора поклонити велика пажња, јер од квалитета расада зависиће и принос и квалитет производа.
-Један од најважнијих микроклиматских услова је температура. Она директно утиче на пораст, раностасност,принос и квалитет поврћа.Пораст и снижавање температуре изван граница оптималних вредности доводи до успореног раста биљке, а даљи наставак неповољних температура и до прекида раста и доводи до увенућа. Нагле промене температуре такође и велике разлике између дневних и ноћних температура исто тако нису повољне за успешан раст биљке. Добар однос дневних и ноћних температура омогућава повољни биланс фотосинтезе и десимилације. Да би се избегле такве осцилације температура и како би се биљкама у сваком тренутку могли обезбедити оптимални услови,неопходно је у пластенике поставити систем за загревање. Опрема за загревање пластеника данас представља обавезни део, без обзира на величину пластеника и технологију гајења која ће при томе бити примењена. Најједноставнији систем,који још увек имају врло широку примену у пластеничкој производњи, су лако преносиви уређаји за производњу топлог ваздуха.Ратко са мајком ради овај посао, повремено има и раднике, али како истиче све је теже наћи раднике. Лако је по Ратковим речима произвести, али треба и продати.

Илустрација: Дезинфекција пластеника је обавезна

Мада он тих проблема нема. Све што произведе он и прода у Рашки на пијаци или у продавницама. Ако што остане прода на кванташкој пијаци у Новом Пазару, где је као каже велика фрекфенција људи.
-Имам у плану да производим и млади кромпир, али отом потом. Почео сам сам али велику помоћ сам имао и од Општине Рашка, имао сам поврат од 60 одсто, јер без тепомоћи све би ишло теже.Оно што бих додао за крај јесте да ко хоће да се бави пластеничком производњом може добро да заради. Ја сам скроман човек, не јурим да купујем станове, куће, скупе аутомобиле. Циљ ми је да останем у овом послу све док ме здравље и године буду служиле. У Општини Рашка, недостаје служба где би могли много више да се информишу о самом процесу производње и то је велики хендикеп. Лакше би било оваквим поизвођачима да произведу и више, али ипак се довијају да дођу до сазнања о новим технологијама. Срећом на интернету може много тога да се прочита што им олакшава производњу.

Извор: Агробизнис магазин

 

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар