Ратар из Кикинде уложио у машину која данас злата вреди

Аутор: draganadpetrovic
67 посета

У сусрет жетви сунцокрета очекује се нешто нижи род, али штета није ни приближна оној коју је суша нанела кукурузу. Иако се највећим делом сеје за индустрију, не иде сваки сунцокрет у рафинерију. Крстоношићи из Кикинде сунцокрет прерађују у хладно цеђено уље, а потражња, кажу, превазилази понуду.Владимир Крстоношић из Кикинде је пре неколико година уложио у машину која данас злата вреди. Све што посеје, претвори у хладно цеђено уље. Финални производ, за овог ратара и музичара – једини је сигуран пут у профит.
„Ми имамо ту специфичну производњу, немамо много, немамо велики земљишни посед, да би нам се исплатило да продајемо на велико на откупним местима пшеницу, јечам, сунцокрет, кукуруз и уљану репицу. Ми гледамо да наш производ прерадимо и продамо као готов“, напомиње Владимир Крстоношић.

Селектирано зрно сунцокрета је најчистија сировина за добијање хладно цеђеног уља. За литар уља треба око пет килограма зрна.За један џак машина ради осам сати. Толико индустрија нема времена, али се квалитет и цена финалног производа не могу поредити.Док се високим температурама у рафинеријама добија на брзини и количини, овако се чува мирис, укус и сва нутритивна својства сунчевог цвета.

„То је температура да могу да радим без рукавица, шакама да држим грејач. Значи, висина температуре као кад се човек разболи“, каже Крстоношић.
Хладно цеђеним уљима се ништа не додаје. Крстоношићи га чак и не филтрирају. Стрпљиво чекају таложење искључиво у стакленој амбалажи.

Илустрација: Не иде сваки сунцокрет у уљаре

Уље и од кикирикија
Осим сунцокрета сеју и цеде уљану тикву, мак, црни ким, лан, конопљу, па чак и кикирики.После уља од семенки лудаје, најтеже је добити управо – уље кикирикија, за које пружну пресу треба посебно штеловати.Иако звучи егзотично, кажу да на „њиви од кикирикија“ нема изненађења.
„Кикирики се у Кикинди гајио осамдесетих, кад сам ја био дете. Нисам ја открио ништа ново. Само сам га пребацио на веће површине. Садим га са кромпиром, најсличнији је њему“, каже Крстоношић.

Илустрација: Кикирики сади као кромпир

Зарада и од погаче која настаје као нуспроизвод
Осам уљарица смењује се у плодореду на око 10 хектара земљишта Крстоношића. Зараду имају чак и од погаче која настаје као нуспроизвод цеђења зрна.
Тражена је и вредна у исхрани стоке. У слободно време Влада свира тамбуру, а Мартина, по струци посластичар, козје млеко претвара у сир који се са уљима одлично слаже.
„Сиреви су нешто што је мени најпривлачније, и ови слаткиши“, истиче Мартина.
Најбоље их је користити као салатна, али нека од ових уља трпе и загревање на више температуре, не и пржење у дубоком слоју.
Пут до купца је данас утабан све већом тежњом да се људи здравије хране. Крстоношићи продају до 5.000 литара хладно цеђених уља годишње, односно колико је дозвољено у оквиру делатности на пољопривредном газдинству. Потражња, кажу, превазилази понуду.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4924026/krstonosic-suncokret-kikinda-hladno-cedjeno-ulje.html

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар