ТЕШКА ситуација са енергентима, прескупа дрва, али и пелет и угаљ до којих је тешко доћи, натерали су поједине власнике пластеника да ове године одустану од гајења раног поврћа.Њима се не исплати да улажу у производњу, када не могу да гарантују да ће до пролећа имати чиме да греју пластеник. Чак и када би сад хтели да пређу на гас, што им не би много олакшало, потреби су месеци за успостављање нових пећи али и цеви.
Међу онима који ће на годину дана затворити производњу чери парадајза је и Александар Јанковић из околине Руме. Како каже, проблем су енергенти, јер их нема, али и колико коштају. Уз то, није занемарљива цена семена, расада и самог ђубрива.
– На годину дана хоћу да затворим, а гајим чери парадајз на 2,6 хектара – каже Јанковић.
– Пластенике грејем на угаљ, а он је толико поскупео да се не исплати узимати га, мада га и нема. Годишњи род нам је био око 1.000 тона и то смо све продавали у Србији. Семе је сада поскупело за неких 15, а ђубриво и више од 100 одсто. Огрева нигде нема, а то што буде прескупо је.
Илустрација: Многи повртари се пребацују на пролећну производњу на отвореном
Како нам је рекао Горан Ђаковић, агроаналитичар, доста људи ће на годину дана затворити пластеничку производњу. Ту није само чери парадајз, већ и све друго рано поврће и цвеће. Многи људи отказују расаде и пребацују се на пролећну производњу. Кад расаде у априлу, да робу добију у јуну.
– Угаљ је врло скуп и за ову производњу неприхватљив трошак – истиче Ђаковић.
– Сви произвођачи раног поврћа имају проблем. Угља нема, дрва и пелет скупи, а тек мали број њих користи гас за грејање. Може се рећи да је рана повртарска, зимска производња поврћа, под знаком питања. Нарочито када се на то дода цена ђубрива и семена. Ови пољопривредници не смеју да се упусте у производњу. Чак и кад неко набави неколико тона енергента, питање је хоће ли га имати до краја. Јер ако занови производњу и не успе да одради све до краја, онда је остао без уложеног новца. Због тога им се највише исплати да све обуставе до лета.
Према речима Ђаковића, има и оних који раде хлађење пластеника, посебним системима са водом, а њих покрећу пумпе. Њима ће на лето бити потребна струја. Доста пластеника се налази на њивама и загревање је једино могуће.
– Ако се овако настави, следеће године јешћемо рани парадајз и друго поврће из Турске и Шпаније – истиче Ђаковић.
– Само они имају озбиљну пластеничку поризводњу и немају пробем са гасом. Овде остаје проблем са радницима. Њих је тешко после наћи и вратити назад, када једном остану без посла.
Илустрација: Већ се осећа пад производње свежег поврћа
МАЊА ПРОИЗВОДЊА И ПО СТАТИСТИЦИ
СТАТИСТИКА показује да је прошле године произведено око 1.050.000 тона свежег поврћа, намењеног за употребу у свежем стању, али и за потребе прерађивачке индустрије. У различитим облицима заштићеног простора било је око 245.000 тона поврћа, што је било за око 25 одсто мање него што се уобичајено прозведе.
Извор: https://www.novosti.rs/ekonomija/vesti/1173513/rano-povrce-samo-uvoza-cene-energenata-primorale-pojedine-povrtlare-zatvore-plastenike
ФОТО: Pixabay
