Високе температуре у децембру и у првим данима јануара лоше утичу на пшеницу и друге озиме врсте. Блага зима не погодује ни воћу па би овакве временске прилике могле да угрозе укупне приносе домаћих произвођача. Прошле јесени управо је пшеница заузела највеће површине. Незванично се помиње да је жито, зато што се показало да боље подноси климатске промене, засејано на површини између 700.000 и 730.000 хектара, што је и до 100.000 хектара више него у 2021. Сетва је трајала чак до прве половине децембра, а пшеница која је посејана касније сада је у бољем стању, напомињу стручњаци.
– Овако високе температуре никако нису добре за биљке, јер је то велико одступање у односу на услове на које смо навикли у овом периоду – каже за „Политику” професор Мирослав Малешевић, један од водећих домаћих стручњака за стрна жита. Према његовим речима, код пшенице која је засејана у оптималним роковима неуобичајено топло време изазваће појачано бокорење и ту би могао да настане проблем због могућег раног полегања. Ово се, додаје, може спречити применом регулатора раста, што произвођачи увелико користе.
– Пшеници која је сејана у новембру и децембру ова температура је добро дошла. На први поглед она лепо изгледа али какав ће бити даљи ток вегетације зависиће од тога да ли ће произвођачи моћи да набаве довољно азотног ђубрива за прихрану пшенице. Јер јесенас, као што је познато, нисмо имали довољно ђубрива за основну дозу која је врло важна – објашњава наш саговорник.
Илустрација: Топло јануарско време изазвало је појачано бокорање пшенице
Напомиње да би снег сада добродошао да прекине даљу вегетацију и да наступи зимско мировање.
– Било би јако добро да падне снег и да неко такво стање потраје до средине фебруара. То би било идеално јер би се тако повећала и резерва влаге у земљишту – нагласио је Малешевић. Упозорио је ратаре да су те резерве тренутно мање него у истом периоду прошле године што је велика опасност и за воћне културе. Произвођачима пшенице не саветује да сада употребљавају азотно ђубриво и да са тиме треба сачекати до друге половине фебруара.
– Имали смо таквих година да зима и ниске температуре наступе и касније у фебруару па чак и почетком марта и ту би страдали најбољи усеви. Због тога би било пожељно да биљке сада пређу у фазу мировања – казао је професор Мирослав Малешевић.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/532049/psenica-sneg