Београдска породица Симић, која се примарно не бави пољопривредом, има пољопривредно газдинство у Фекетићу и воћњак вишања сорте „Прима“. Јелена и Владан, уз два сина – Виктора (5) и Лазара (3), доста времена проводе у селу код Малог Иђоша, где су пре више од 10 година засадили прве стабљике.
„Прима“ је стара аутохтона сорта вишње коју карактерише висок садржај шећера у плоду, висок ниво антиоксиданаса и изузетна отпорност, а успева на северу Бачке.
„Гајимо је органски, тачније ничим није третирана, чак ни органским запрашивачима. У процесу смо конверзије за добијање органског сертификата који очекујемо ове године. Ова сорта вишње има одличну предиспозицију да се гаји органски, због своје отпорности на болести. Воћњак је посађен пре 12 година са идејом да се вишња прерађује у разне производе, и да се гаји на потпуно природан начин“, објашњавају наши саговорници.
Засад малих тамно црвених плодова подигли су на површини од 1,5 хектара, где је око 700 стабала са којих, у зависности од године, уберу између 10 и 20 тона вишања. Идеја је била да ово буде искључиво породичан посао, али у сезони затраже и помоћ сезонских радника. Ипак, плод који уберу не продају у свежем стању, већ у својим производним погонима воћке прерађују и пласирају на тржиште као готов производ.
“Тренутно је реч о малој и скромној породичној производњи. Тржиште нам је највише у Београду и за сада продаја углавном функционише путем друштвених мрежа. Рачуница је таква да је вишњу неисплативо продавати у свежем стању, док у преради има зараде„, открива породица Симић.
„У почетку је био план да се производе само ракија и ликер, али смо га унапредили пројектом ‘Само вишње’. Он подразумева производе који су направљени само од вишње, без било каквих додатака. Такође, циљ овог пројекта је потпуна искористивост плода вишње. Сада производимо ракију, ликер, џем, јастуке пуњене коштицама вишања и петељке за чај, а од прошле године смо кренули и са производњом сока“, наводи Јелена.
За сада, како кажу, имају скромне прерадне капацитете, а план им је да ове године уложе новац у модернизацију и проширење, како би у року од једног сата могли да прераде тону свежих вишања.
У своје производе не додају шећер ни конзерванс, нити било шта друго, а вишња се само пасира (дакле, не цеди), док се сок затим пастеризује и амбалажира у „Баг ин боџ“ од три и пет литара.
„То је уствари матични сок, односно нектар и нема никакве додатке. Паковање ‘Баг ин боџ’ га чини употребљивим и више од 45 дана од дана отварања на собној температури, зато што нема интеракције сока са ваздухом. Идеја са соковима је била да са што више људи поделимо овај еликсир здравља, невероватног укуса“, открива Владан.
Уље од семена коштица вишања
Посебно су усхићени због свог новог производа – уља од семена коштица вишања, које за сада производе само они у целом региону. На домаћем тржишту, осим њиховог, постоји једино увозно из Сједињених Америчких Држава.
„Уље је јестиво, а има примену и у козметици (креме, сапуни, шампони). Одлично је за суву кожу и кожу склону екцемима. Добро је за боре, негу косе, и садржи алфа-елеостеаринску киселину која се понаша као инхибитор ћелија рака дојке. Улагања су значајна, а нисмо имали никакву финансијску подршку. Немамо конкуренцију зато што је ово специфична сорта вишње која није заступљена на тржишту“, објашњава Владан Симић.
Вишња сорте „Прима“ не захтева никакву хемијску заштиту и зато је, како кажу, идеална за гајење у органској производњи. Институт за воћарство у Чачку спровео је студију и дошао до закључка да је ова сорта, која је призната 2013. године, а у народу позната као Фекетићка вишња, најотпорнија сорта вишања на свету.
“Коштице се исцкрцкају у машини за крцкање лешника и пропусте се кроз машину са ситима различитих величина, док се не одвоје само семенке. Затим се оне цеде у машини за хладно цеђење из које излази хладно цеђено уље. Упоредном анализом коју смо радили у релевантној лабораторији дошли смо до скоро идентичних резултата као и код органског уља из Америке“, описала је Јелена.
План је да наредних година шире засаде, повећавају прерадне капацитете и да им, како кажу, ова производња једног дана буде основна делатност.
„Само основна улагања око садње, без система за наводњавање, пре 12 година била су између 15.000 и 20.000 евра. Инвестиција у прераду износи 30.000 евра. Због тога што није било система за наводњавање род је дошао тек кроз шест до седам година. Послујемо само у Србији и будући циљеви су проширење засада и повећање производње“, нагласили су наши саговорници.
Извор: https://biznis.rs/preduzetnik/preradom-i-jedinstvenim-proizvodom-do-bolje-zarade-od-visanja/
ФОТО: Pixabay
