Пољопривредници у шоку: Да ли и ви имате ову ситуацију у пшеници?

Аутор: Gdjakovic
108 посета

Мада се дуж поља може видети да се пшеница зелени и лепо расте ћуди климе ипак ће се одразити на приносе у предстојој жетви.

Сушни период током зиме без снега и топло време, а сада захлађење и коначно киша нашкодили су житу, а слабе падавине у протеклих десетак дана нису утицале да се влажност у земљи поправи.

 

Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић указује на то да је март био у протеклих 50 година најтоплији, температуре су биле четири до шест степени више од просека и да је такво време довело до убрзања развића озимих усева.

– Никада до сада се није десило да пшеница класа почетком друге декаде априла. То је последица високих дневних температура ваздуха и изразито дугог периода суше. Под утицајем високих температура, озими усеви су скраћивали трајање скоро свих фаза раста и развића. Усеви су остали ниски, са мањом површином листова. Захлађење је сада успорило класање, а ниске температуре, до два – три степена су запретиле да изазову стерилност понеких цветова у класовима. За сада се не зна да ли је штета настала. Пад температура донео је само мање количине падавина, које не могу поправити биланс влаге – истакао је др Малешевић.

 

 

а

Фото: С. Шушњевић

Недостатак падавина, предочио је, током марта је био изразит, тако да су усеви расли и развијали на рачун залиха резерви влаге. – Крајем марта и у првих 15 дана априла, средње дневне температуре су биле за шест -седам степени више од просека. Максималне температуре су се кретале око 30 степени (26 – 32). У поменутом периоду практично није било падавина па је потрошња залиха влаге настављена.

 Земља сува до метар дубине

Др Малешевић је казао , да су према извештају Републичког хидрометеоролошког завода утрошене готово све резерве влаге у земљишту, до метар дубине, у највећем делу АП Војводине и централне Србије. – У осталим крајевима Србије стање влаге је нешто боље. Недостајућа влага се не може попунити у овом периоду године јер је земљиште загрејано, а озими усеви су развили надземне делове . Због тога је јако висок ниво евапотранспирације – губитака воде са површине земљишта.

Раније сорте пшенице и јечам су, казао је, почеле фазе цветања и оплодње, што значи да произвођачи треба да буду приправни за примену заштите од фузаријума, када то стручњаци за заштиту биља најаве.

– На неким парцелама ће бити потребна и заштита од других болести листова, од штетних инсеката и од корова. Генерално, потенцијал усева за принос је умањен, па је важно сачувати здравље биљака колико је год могуће више – навео је стручњак за пшеницу др Малешевић.

З. Делић

Извор : Дневник

Srodni tekstovi

Оставите коментар