Заступљеност коровски врста зависи на одређеној њиви зависи од више фактора. Пре свега од места саме парцеле да ли се налази близу ливаде и суседне њиве зарасле у коров. У том случају ширење корова је брже и лакше, а борба против њих тежа. Појава корова зависи и од типа земљишта, интензитета биљне производње, агроеколошких услова и примењених мера неге гајених усева у сезони.
Један од најчешћих корова код нас је попино прасе. Јавља се на ливадама, њивама, у баштама, поред путева, у воћњацима и виноградима практично свуда чак и у градским срединама и по парковима. У питању је слатка трава која по изгледу подсећа на јечам али само на први поглед. Овај коров расте густо и лако се размножава па може да нанесе озбиљну штету гајеним усевима посебно пшеници, опасан је за домаће животиње а код људи може да изазове бурне алергијске реакције у периоду цветања.
Илустрација: Попино прасе лако се размножава и расте свуда
Лажни јечам
Попино прасе (лат. Hordeum murinum) је једногодишња зељаста биљка пореклом из Средоземља, а данас је заступљена у целој Европи, у југозападним деловима Азије а доста је има и у Америци. У нашем народу овај коров је познат и под именима мишји јечам, столокласа, лажни јечам… Клија у рано пролеће из семена које клијавост задржава до две године. Расте у висину до 40 сантиметара, стабљика је усправна, листови дугачки копљастог облика а стабло се завршава метличастим класом висине од осам до 10 сантиметара. Цвета од маја до јула, плод су ситне семенке које су јестиве и у природи их најчешће грицкају мишеви отуд и име мишји јечам. Семенке имају заштитни омотач са оштрим, тврдим завршецима који се лако, као удица каче за крзно животиње или ногавице од панталона. Једном кад се закачи тешко га је скинути посебно код животиња. Отпорно је на воду чак и плива по површини уколико га ветар нанесе у реку.
Уколико се запати у усевима попино прасе може нанети озбиљну штету посебно у пшеници, јечму или овсу, а јавља се и у луцериштима. Усеви пшенице нападнути овим коровом имају ситније зрно слабијег квалитета јер због попиног прасета није имала довољно хранљивих састојака приликом вегетативног развоја. Овај коров доводи до успоравања и ометања жетве. Уколико се са зрном пшенице покупи о попино прасе, такво жито се не може сејати наредне године јер ће се поново засејати и коров који ће наставити да се шири и буја. Осим тога, ова коровска биљка често је станиште бројних и различитих штеточина попут инсеката који додатно могу оштетити гајене житарице.
Попино прасе је посебно опасно за овце и псе. Не само што се лако хвата за крзно већ оштар омотач семена може продрети у очи, уста, уши и кожу оваца где на сваки покрет животиње и покушај да га скине само још дубље улази под кожу. У таквим ситуацијама може да доведе до озбиљне инфекције. Дешава се и да овца прогута семе овог корова које се заглави у душнику што доводи до угинућа животиње па власници оваца морају да воде рачуна где напасају стадо.
Илустрација: Највећи проблем овај коров прави у пшеници
Како се уништава?
Појава овог корова може се спречити правовременим агро-техничким мерама. Уколико се запати у баштама, воћњацима или виноградима препоручује се механичко уклањање чупањем или окопавањем као и често фрезирање. Проблем је када се појави у пшеници тада помажу само хербициди на бази Bentazonа и Imazamoksа који су се показали посебно ефикасни у искорењивању попиног прасета у луцериштима. Али, као и све друге хемикалије које се употребљавају у пољопривреди не треба их користити произвољно и на своју руку већ се пре употребе консултовати са стручњацима за заштиту биља.
Семе попиног прасета је јестиво може да се кува, меље и користи као брашно за хлеб.
У народној медицини семе се користило и у лековите сврхе. Има својства диуретика и помаже код лакшег и бржег избацивања вишка течности из организма, па се најчешће користило за лечење обољења бешике. Препорука је да се ни овај народни лек не користи без претходне консултације са лекаром.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
