Производња поврћа у заштићеном простору показала се као одлична инвестиција. То и доказује прича Зорана Илића који је на ободу Параћина подигао два пластеника у којима је производњу конципирао тако да нема празног хода и да једна култура смењује другу. Парадајз ће се брати до дубоке јесени када ће га заменити зелена салата која ће стићи средином зиме и тако у круг.
– Трудимо се да у пластенику за, рецимо две годне, имамо пет берби. Комбинујемо поврће па тако после парадајза садимо салату или тиквице, потом опет зелена салата коју ћемо продати до краја марта а потом опет долази парадајз. Тиквице су рецимо врло захвалне за пластеничку производњу. Наши пластеници имају дуплу фолију па чак и кад је напољу температура у минусу унутра је увек у плусу – рекао је Илић.
Илустрација: За заштиту поврћа користи само био препарате
Оно што омогућава перманентну производњу је грејање пластеника. За сада рачуница је таква да се греју само они у којима се производи расад јер је грејање неиспалтиво. Увоз поврћа ствара нелојалну конкуренција нашим произвођачима, поготово у зимским условима јер је тада цена код њих значајно већа од увозне. Жеља за зарадом увозника није неоправдана али је недопустиво да наша производња буде без икакве заштите односно субвенција у тим тржишним условима.
– Један део расада купујем од фирме која га увози из Грчке. То је рецимо парадајз, паприка, љута паприка а остало што је лакше за производњу као што је рецимо краставац, зелену салату, купусњаче и све остало производим сам. Све што произведем, скоро 90 одсто продам на пијаци у Параћину. Што се тиче конкуренције произвођача има мало па су препродавци заправо конкуренција. Мислим да 95 одсто продаваца на нашој пијаци у Параћину су препродавци – рекао је Илић.
Илустрација: Тиквице нису захтевне а врло су исплативе за производњу
Он истиче да не користи никакву хемију за заштиту биљака али како примењује вештачко ђубриво не може да каже да је у питању органска производња.
– за опрашивање користим пчеле из кошнице па због тога нема употребе никакве хемије. Кад морам користим искључиво био препарате углавном на бази рена, црног и белог лука, љуте паприке… Производи су здравији али је за мене напорније јер су то средства која морају да се користе на седам до десет дана. У борби против штеточина користим фењере са плавом светлошћу која их привлачи и на тај начин контролишемо штеточине у пластенику – истакао је Илић.
Скромност овог произвођача је свакако присутна иако има капацитета да се његови производи пласирају и ван Параћина. Међутим, тезга на локалној пијаци омогућава да се све распрода и да се још једном покаже да и на мањој парцели само два пластеника свакако се може остварити профит. А то је и циљ сваке производње.
Извор: https://pupoljak.rs/2023/01/12/proizvodnja-povrca-bez-upotrebe-pesticida/
ФОТО: Pixabay
