Плодоред у повртарству

Аутор: Gdjakovic
175 посета

Ако повртар сваке године сеје или сади исти усев на истом месту, као што је то уобичајено у конвенционалној пољопривреди, он непрестано извлачи исте хранљиве материје из земље.

Уколико се на једном месту стално гаје исти усеви који исцрпљују одређене хранљиве материје из земље, доћи ће до поремећаја односа хранива, пренамножавања одређених врста корова и штеточина, и све јачи напади истих болести. Због тога је плодоред, односно смена култура изузетно важна и економична. Искусни повртари ову драгоцену агротехничку меру радо примењују нарочито они који имају веће парцеле. У пластеничкој и органској производњи производњи принципи су слични и изводљиви.

Познато је да различите биљке имају различите потребе за храном и осетљиве су на различите патогене и штеточине. Ако повртар сваке године сеје или сади исти усев на истом месту, као што је то уобичајено у конвенционалној пољопривреди, он непрестано извлачи исте хранљиве материје из земље. Штеточине и болести радо постају стални становници, јер је њихов омиљени извор хране сигуран и на сталном месту. Уколико радимо  производњу монокултуре, повећавамо количину минералних ђубрива и пестицида да би се одржао висок ниво приноса, који је сигурно циљ свих произвођача.

,,Плодоред је промена или замена усева сваке сезоне на одређеној локацији без обзира да ли говоримо о њиви или  башти. Плодоред помаже да се врате хранљиве материје у земљу без вештачких ђубрива. Пракса је показала да се на овај начин прекида циклус штеточина и болести, побољшава здравље земље повећањем биомасе из коренских структура различитих усева и повећава биодиверзитет. Плодоред може да буде једноставан, попут садње две различите породице усева наизменично, а може да буде и плански развијен до низа од десетак усева.  Рецимо ако узгајате парадајз на једном месту једно лето, затим на том истом месту следеће године сејете шаргарепу и роткице. Треће године се ту налазе махунарке, а четврте године лиснато поврће. Правилним плодоредом чува се земљиште, смањује закоровљеност као и појава болести и штеточина. Избор предусева зависи од биолошких особина биљака, склоности ка истим патогенима, потребе за обрадом, храњивим материјама као и за водом. Биљке које имају заједничке болести и штеточине треба раздвојити у дужем временском периоду. У плодореду треба водити рачуна и о смењивању култура које захтевају плићу обраду са културама које захтевају нешто дубљу обраду. Можда сви изнети савети изгледају преобимни али су лако савладиви“каже агроном Јована Кнежевић.

Плодоред се планира на основу захтева повртарских култура према обради земљишта, ђубрењу, стајњаку и предусеву. Избор предусева зависи од биолошких особина биљака, склоности ка истим патогенима, потребе за обрадом, храњивим материјама као и за водом. Потребно је приликом планирања плодореда водити рачуна о томе да биљке које имају заједничке болести и штеточине, буду раздвојене дужи временски период. У плодореду треба водити рачуна и о смењивању култура које захтевају плићу обраду са културама које захтевају нешто дубљу обраду земљишта. Потребно је одабрати најповољнији начин ђубрења и обраде земљишта, културе и сорте, време сетве, садње и бербе као и начин неге усева.

,,Треба имати у виду да неки повртарски усеви врло повољно реагују на директно ђубрење органским ђубривима као што су стајњак или  компост, док их други траже да се распореде тек друге или треће године приликом обраде. На директно ђубрење стајњаком добро реагују све средње ране и касне купусњаче осим келерабе, затим краставци, тиквице, празилук, паприка и парадајз. Рани усеви као што су рани купус, карфиол, зељасто и лиснато поврће не стижу да непосредно искористе органска ђубрива и зато долазе тек друге године. Коренасто поврће шаргарепа, першун, целер, ротква и ротквица не воле овакво ђубрење ако је реч о плодном земљишту, тако да код ових култура треба водити рачуна. Махунарке, грашак, боранија и боб када се гаје на плодном земљишту није потребно ђубрити органским ђубривима. Треба избегавати  плодоред једне за другом повртарских врста,  које припадају истој породици због тога што оне најчешће имају исте непријатеље штеточине и болести. То нарочито важи за парадајз, плави патлиџан и кромпир, затим за коренасто поврће першун, целер и пастрњак, шаргарепу, као и за краставац, лубенице и диње. Далке редослед гајења је јако важан и некада може донети већу штету него корист“,наставља наша саговорница.

За разлику од производње поврћа на отвореном, плодоред у пластенику је ограничен бројем поља због ограниченог простора и начина производње. Тај недостатак се може надокнадити већим бројем биљака које ће се гајити у пластеницима током једне сезоне. У редовној производњи поврћа се могу углавном на једном месту гајити две културе током сезоне. Једна од начина зе смену биља током плодореда јесте да се наизменично саде биљке које вежу азот у земљи и након тога оне које га користе.

,, Свакако да би требали да ову производњу организујемо другачије. Првенствено би било пожељно радити узорковање земљишта и то је главна разлика у односу на редовну производњу јер када се користи плодоред у пластенику, тешко се може искључиво сменом биљних врста сачувати структура земљишта, јер се неке биљке не гаје у пластенику.Разматрање плодореда се углавном односи на ситуацију када се поврће у пластенику производи на земљи, што је на нашим просторима најчешћи случај. Уколико се биљке гаје на супстрату или хидрпонски, тада нема потребе да се ради плодоред у пластенику“.

Органска производња је опет прича за себе јер се не могу користити хемијска средства, али подаци указују да плодоред у органској производњи може да за 70% смањи број болести и штетних инсеката. Поред поштовања плодореда, треба обратити пажњу и које се биљке саде једна до друге јер и то доста утиче крајњи резултат.

,, Када је у питању плодоред у органској производњи број поља треба бити већи чак и до 10 поља на којима ће се смењивати цултуре. Поред могућности смене култура које се гаје, већи број поља под различитим културама смањује могућност да се доспе у финасиске проблеме ако једна култура закаже. Такође се при органској производни препоручује гајење узродица, биљака које се саде између редова и омогућавају да се боље искористи земљиште. Може се у гушћем склопу користити и здружена сетва, где се биљке које густо расту међусобно помешају приликом сетве.,,

Повртар Раде Николенџић из околине Врњачке Бање до сада је поштовао смену култура нарочито на отвореном. У заштићеном простору базира се углавном на културе које су економски исплативије.

,, Наравно да поштујемо плодоред. Радили смо у почетку другачије и имали извесних проблема у производњи јер је земљиште постало засићено и било је напада штеточина које су презимљавале. Тренутно је актуелна зелена салата, спанаћ, млади лук али смо као међуредни усев убацили руколу, бејби спанаћ, мирођију и још неке зачине који су тражени у бањским ресторанима. То нам се показало корисно у смислу производње, али и економске рачунице. Углавном се све прода без посредника што је нама важно. Производња је сваке године скупља, конкуренција већа тако да се морају пратити све агро мере да би нам посао био исплатив.,, каже повртар

Коста Вуловић повртар и воћар, смењује јагоде и кромпир, што је можда необично али се за сада показало добрим потезом.

,, Мора да се мења култура, сваке године смењујем плодоред у пластеницима. Показало се као превентиве много чему. Ја се иначе трудим да хемијску заштиту сведем на минимум тако да користим све мере које коштају мање адоносе квалитет. Међутим то је само један мали део који прати повртарску производњу пуно је ту још проблема. Углавном сезону крећем са производњом раног кромпира, наставим са убиром јагода,  а током лета и јесени из пластеника пласирамо парадајз, паприка, краставак и боранију“каже Коста.

Мићо Лишанин у Обрви гаји паприка, купус, плави патлиџан, кромпир у мањим количинама. Парцеле уз окућницу махом користи за паприка и купус. Како се породица бави и сточарством често као плодосмену искористи грахорице, па житарице.

,, Мора да се мења култура, то практикујемо већ двдесетак година. Има ефекта, нарочито ако се води рачуна шта где садимо. Неке биљке траже више стајњака, неке мање. Негде се задрже штеточине, дођу болести…како год нама се у пракси показала мера плодореда корисном,, закључује Лишанин

Уколико постоји могућност, препоручује се повремено увођење накнадних усева за зеленишно ђубрење јер се на тај начин проширује плодоред, а истовремено се обогаћује земљиште органском материјом. Препорука пољопривредним произвођачима је да приликом расађивања поврћа на отворено поље воде рачуна о примени плодореда у циљу остваривања што бољих приноса одговарајућег квалитета. У сваком случају могућности су различите и уколико сте почетник у овој причи пожељно је консултовати струку.

Соња Цветковић

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар