Нећете веровати колико је овај НАРОДНИ ЛЕК важан у органској производњи

Аутор: draganadpetrovic
154 посета

Гавез (лат. Symphytum officinale) припада фамилији гавеза (Boraginaceae).Употреба гавеза у лековите сврхе одавно је позната, што потврђују и бројна истраживања из ове области. Због значајног садржаја одређених хемијских елемената ова врста се све више користи у еколошким
системима производње.Користи се као сировина за добијање екстраката који улазе у састав гелова и других производа који се примењују код отока, хематома, прелома, спортских повреда и посттрау-
матских стања. У народној медицини се користи: споља за облоге као каша код прелома костију, запаљења тетива,упале зглобова, уганућа, убоја, тромбофлебитиса, за лечење рана које тешко зарастају и чирева. У последњих неколико година корен гавеза се не препоручује за унутрашњу
употребу због тога што су у њему, у траговима, присутни пиролизински алкалоиди који могу оштетити јетру.
Агротехнички значај гавеза, нарочито значајан за органску производњу, огледа се у томе што се његови листови користе као сировина за припрему биопестицида, течног и чврстог ђубрива, компоста и за малчирање. Како је гавез богат калијумом, често се са његовим приправцима хране калијумофилне биљке. Од свежих листова гавеза прави се течно храниво погодно за прихрану плодовитог поврћа и коренастих врста,а одличан је додатак у процесу компостирања.

Илустрација: Гавез је незаменљив у народној медицини за бројне болести

Агроеколошки услови
Гавез расте по читавој средњој Европи. Расте на њивама,у равницама, влажним шумама и ливадама, на обалама река и потока, у јарковима поред путева и канала. Према топлоти није посебно захтеван и лако презимљава у нашим агроеколошким условима. Добро успева на сунчаним и полуосенченим местима. Воли влажна места и може поднети одређени период под водом. За успешан развој гавеза најпогоднија су средњеплодна земљишта. Подноси и кисела земљишта чак и испод Ph 5,0. Уз правилно ђубрење успева и на јако сиромашним земљиштима. Не одговарају му тешка земљишта, као и порозна земљишта (пескуше).

Технологија производње
Иако је вишегодишња врста, гавез се гаји као једногодишња.Пошто не подноси монокултуру, успешно се може гајити само у једногодишњем, ређе двогодишњем биоциклусу.Добри предусеви су ђубрене окопавине, а може се гајити и после стрних жита. На исту површину враћа се тек после четири до пет година. Земљишта за гавез треба узорати у јесен, и то што раније. Дубина орања не би требало да је мања од 40 центиметара, јер ова биљка развија снажан корен који продире дубоко у земљу, па је неопходно обрадити што дубљи оранични слој. Ако се сади у јесен, поорана њива се одмах припрема пре заснивања плантаже. Ако је ову лековиту биљку потребно хранити, то треба чинити фосфорним и калијумовим хранивима, никако стајњаком. Код нас нема регистрованих сорти гавеза, већ се користе одомаћене популације и неколико страних сорти. У свету се највише користи сорта настала педесетих година прошлог века под називом Bocking 14, мање се гаје Rubrum и Variegatum.Гавез се искључиво размножава преко коренових глава.Садња коренових глава је начин размножавања који се највише користи у пракси. Садња се такође обавља у трећој декади марта на међуредном размаку од 70 цм и размаку у реду од 30 цм. За овај начин размножавања потребно је
око 1.700 кг/ха коренових глава.Од мера неге у току вегетације гавеза примењују се сузбијање покорице и механичко уништавање корова. Тада се обично и прихрањује, са неким од азотних ђубрива.
Током вегетационог периода, биљке треба, по потреби,наводњавати. Наводњавање је пожељно извршити у сушним месецима, јер је познато да гавез биљка којој погодују влажна станишта. Заштита гавеза од узрочника биљних болести и штеточина, спроводи се за сузбијање рђе, пламењаче и бувача и то према потреби са неким од за ту намену погодним биофунгицидом и биоинсектицидом.

Илустрација: Гавез се размножава преко коренових глава

Корен се вади у јесен или у рано пролеће. Најпогоднији начин за вађење корена је вађење савременим вадилицама,подривачима и комбајнима за коренасто поврће. Плугом са скинутом плужном даском корен се само поткопава, али се не избацује, па то чине радници. На мањим површинама може се вадити и ручно – ашовом. Корен треба очистити, изрезати на штапиће или коцкице до 2 цм и сушити на топлом и прозрачном месту или у сушари.Након што је очишћен корен се суши у сушарама на температурама до 50 °Ц. Ако се природно суши, сушење треба обавити у што краћем року, у танком слоју, на промајном месту, са честим превртањем масе ради добијања што квалитетније дроге. Однос свежих и сувих листова је 8-10:1, док је тај однос код корена 3-4:1.
Са једног хектара засада у пуном роду може се добити од 1,0 до 2,0 т сувог листа и од 2,5-3,0 т сувог корена.
Квалитет дроге корена гавеза – Symphyti radix одређује се применом метода основних хемијских испитивања (влага,пепео и нерастворни пепео (СиО2) у разблаженој киселини).Најважнији састојак гавеза је алантоин којег садржи од 0,6 до 4,7%. Садржај алантоина испитује се методом течне хро-
матографије високог притиска (ХПЛЦ).Дрога Symphyti foliumили осушени лист гавеза треба да је
природне зелене боје. Корен (Symphyti radix) треба да је споља црне а изнутра жућкастобеле боје. Корен се пакује у натрон вреће а лист у папирне, јутане или ПП вреће. Треба водити рачуна да висина сложене робе не пређе 2 метра и да нема приступа штетним глодарима и инсектима.

Др Владимир Филиповић,
Виши научни сарадник,
Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ у Београду

Извор: Сербиа Органика

ФОТО: Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар