Све брже растућа инфлација, а нарочито поскупљење одређених сировина, значајно је утицала и на узгајиваче цвећа у Србији.Научна саветница из Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију у Привредној комори Србије (ПКС) Даница Мићановић каже да је посебно негативно утицало поскупљење енергената и ђубрива, сировина, репроматеријала и резервних делова, али да раст цена није толико драстичан да би се пореметили планови произвођача.
Највећи проблем узгајивача цвећа у Србији, везано за украјинску кризу, је пре свега нестабилност тржишта.
– Сезона је на срећу успешно завршена пре рата у Украјини, тако да се очекују нови договори и уговори од јуна. Наши произвођачи верују да ће то тада рат да се заврши и тренутно не траже алтернативна тржишта за пласман својих производа. Домаћи узгајивачи имају доста потраживања из Русије иако су и њихови партнери у незавидној ситуацији – наводи Мићановић.
Илустрација: Украјинска криза погодила и тржиште цвећа
На питање да ли је било проблема са ланцима снабдевања који су битни за овај сектор, она каже да везе нису прекидане, али да су неке компаније извозиле и увозиле репроматеријал преко Холандије.
– Питање је да ли ће се наставити континуитет, јер је због политичке ситуације проузроковане украјинском кризом отежано пословање не само са Украјином, Русијом и Белорусијом, већ и са Европском унијом, уз континуирано повећање ризика. Због најава реакција Русије на санкције уведене од стране САД, Велике Британије и ЕУ ситуација на глобалном тржишту је практично непредвидива и очекивања су да ће у наредном периоду доћи до погоршања услова пословања – оцењује Даница Мићановић.
Она додаје да произвођачи имају и локалних проблема који се првенствено односе на велики недостатак радне снаге.
Када је реч о производњи и извозу биљака, представница ПКС објашњава да Србија има добре услове за плантажну производњу цвећа и украсног биља, услед повољних климатских фактора и дужине вегетационог периода, што указује на потенцијале за унапређење ове привредне гране.
Илустрација: Потражња за цвећем је у успону у Србији и свету
Према оценама европских стручњака, Србија и југ Француске су најбоља поднебља у Европи за гајење ружа, јер имају скоро идентичну микроклиму, број сунчаних дана и квалитет земљишта. Најзначајнији региони за производњу и узгој цвећа у Србији су у Војводини, на северу земље, на граници са Мађарском, затим околина Шапца, западно од Београда, област Љига, Трстеника и Крушевца, Сремчице, Велике Дренове…
– Тренд потрошње цвећа у свету и у Србији је у успону. Потрошња расте по годишњој стопи од 10 одсто, уз промет већи од 200 милијарди евра на светском и око 27 милиона евра на домаћем тржишту – истиче Даница Мићановић.
Вредност спољнотрговинске размене цвећа и другог украсног билја у 2021. године износила је 27,4 милиона евра (10,1 тона) од чега је вредност извоза износила 5,4 милиона евра (2,90 тоне), а вредност увоза 22 милиона евра (7,20 тоне).
Вредност извоза у 2021. години је већа за 28 одсто у односу на исти период претходне године. У извозу је постигнута просечна цена од 1,85 евра по килограму.
Ипак, и поред великог потенцијала, према речима Данице Мићановић, генерално не постоји ниједна научно-истраживачка организација која ради селекцију и оплемењивање цвећа у Србији.
– Формирано је неколико института при факултетима у Београду и Новом Саду, ради едукације, али неопходно је и истраживачки јачати ову област. Радити на повећању површина под цвећем и украсним биљем, интензивирању производње, умрежавању и јачању произвођача, са циљем стварања повољнијег амбијента за пословање. Неопходно је пратити и примењивати светска достигнућа у технологији гајења, организацији производње и пласману, са циљем боље тржишне позиционираности и подизања конкурентности на светском тржишту – закључује научна саветница из Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију у Привредној комори Србије Даница Мићановић.
Илустрација: Најисплативија је производња ружа/ ФОТО: Pixabay
У Србији је од свих врста цвећа, према њеним речима, најважнија производња ружа, како свежих, тако и калемљених и некалемљених за садњу.
– Руже извозимо и увозимо. Укупан извоз ружа износи 2,7 милиона евра, а увоз 250.000 евра, док је увоз 2020. године био 2,1 милион евра. То значи да је увоз драстично смањен. Руже углавном извозимо за садњу, око 2,1 милиона евра, а увозимо свеже цвеће што је још један показатељ потенцијалне производње ружа – наглашава Мићановић.
Извор: https://www.agrotv.net/proizvodjaci-cveca-u-srbiji-ne-traze-nova-trzista/
